„Наполеон” из Бачког Градишта

Томислав Јалић из Бачког Градишта заљубио се у топове гледајући стари амерички црно-бели филм. Чак се више не сећа ни назива филма, ни који су глумци играли у њему. Сећа се само да је на масивном канцеларијском столу у једној сцени видео минијатурни изрезбарени топ који је као украс ту стајао. Одлучио је да направи исти такав по сећању, и тако је настао његов хоби, којим се бави дуже од двадесет година.  

Испод Јалићевих вештих руку, и уз помоћ оближње ливнице, сваких месец дана – а понекад и чешће – још од краја осамдесетих година прошлог века излазе праве правцате минијатуре топова из доба Фридриха Другог из 1864. године, из времена Наполеона Трећег, или са шпанског брода „Санта Марија” из 15. века, којим је пловио Кристифор Колумбо.

За Немца топ без „муниције”

– Да бих усавршио израду, нашао сам неке старе немачке каталоге са оружјем. Тамо сам видео те старе топове. Исцртавао сам пропорције и стрпљиво их правио. Трудио сам се да у њих уградим што више ручног рада, када је нешто штанцовано, онда се то види и нема своју вредност – каже Томислав.

Већ после неколико првих примерака, за Јалићеве топове далеко се чуло. Убрзо су се нашли и у галеријама и продавницама сувенира на јадранској обали. Носио их је и кад је са породицом ишао на одмор, или је слао по пет-шест комада својих рукотворина од гвожђа и дрвета преко пријатеља. Примерке је, сећа се, продавао трговцима по тадашњих 150 марака, а они су их у продавницама туристима са Запада препродавали и за 230 марака.

(/slika2)До мора су топови из Бачког Градишта стизали и на друге начине: „оруђе“ Фридриха Другог и Наполеон, увијени у пакете, одношени су и поштом до Пореча или до Дубровника. Данас се налазе у многим европским домовима. У разговору са домаћином, његовом супругом Розалијом и сином Игором чули смо и једну анегдоту о туристи из Немачке: желео је да купи примерак из којег би могао да пуца за Нову годину, али Томислав му није удовољио јер би, каже, куглицом калибра 24 милиметра могао да сруши пола куће.   

Јалић верује да има поново шансе да се врати на јадранско тржиште, јер овакве топове мало ко прави, пошто за њих треба пуно стрпљења.

Минијатуре Авалског торња

(/slika3)Наш саговорник каже да му је најтежи посао да направи точак. Цев је од сивог лива, која се по калупу лије у куполној пећи. Дрвени делови су од парене буковине, обручи око точка од челика, украсни делови од месинга, чистилица од длаке, а пунилица од месинга.

– Жеља ми је, истиче наш саговорник, да правим и минијатуре наших топова из Првог светског рата, који су израђивани у крагујевачкој ливници. Почео сам да израђујем минијатуре торња на Чоту и Авали и Београдског победника. Макету срушеног Авалског торња сам поклонио Туристичком савезу Србије.

Јалић ради у новосадском „Еуроканту”, а код куће има добро опремљену радионицу, али не само за „топове“. Мештани му, посебно у време пољопривредне сезоне, доносе делове од пољопривредних машина, берача за кукуруз, трактора, аутомобила... да их поправи. У почетку је имао мали струг, који му је касније „донео“ већи, а пошто је био вредан, тај већи струг му је „зарадио“ глодалицу…

– Сад сам задовољан радионицом коју имам. Кад одем у Нови Сад увек купим нешто од резног алата – каже Томислав и показује нам на зиду радионице на белом папиру великим црним словима одштампану омиљену мудрост којом се руководи у животу: „Ко зна, а не зна да зна – пробуди га, ко зна да не зна – научи га; ко зна и зна да зна – следи га, а ко не зна, а не зна да не зна – клони га се!”