Дијалог на чекању, Курти у цајтноту

Наставак дијалога Београда и Приштине који бриселске дипломате најављују за око два месеца могао би да буде пролонгиран за другу половину године уколико Косово најкасније до 5. маја не добије председника у пуном мандату. То је последњи рок до када званично покрајински парламент мора да изабере новог председника. Да се одлагање не би догодило, готово је извесно да ће САД и Немачка интервенисати да Вјоса Османи буде изабрана.

Када је бивши косовски председник Хашим Тачи поднео оставку због оптужнице за ратне злочине Специјалног тужилаштва у Хагу, 5. новембра 2020. године, вршење дужности шефа привремених косовских институција од њега је преузела Вјоса Османи, која је тада била председница косовске скупштине. Њене функције је пре десетак дана наследио Глаук Коњуфца, који је изабран за шефа актуелног сазива скупштине после избора одржаних 14. фебруара. Према више тумачења косовског устава, то фактички не значи да он као нови в. д. косовског председника добија и нови шестомесечни мандат на овом месту. На основу тога, али и зарад наставка дијалога, владајућа коалиција коју предводи Самоопредељење мора најкасније до понедељка, 5. априла, да добије званични предлог кандидата за председника који после тога мора да буде изабран у року од 30 дана.

У пракси, уколико се покрет Самоопредељење не договори са ДСК који има 15 посланика, да подрже њихов предлог – Вјосу Османи, онда је готово извесно да ће грађани Космета морати поново на изборе. Председник Матице Албанца Србије Демо Бериша каже да је Албин Курти у цајтноту јер истичу припреме за избор председника који морају да ураде до 5. априла. За „Политику” наводи да је и даље питање да ли ће Османијева добити довољан број гласова јер садашња влада има подршку 68 посланика и потребно им је да придобију још најмање њих 12. Наиме, за избор новог председника потребно је да у моменту гласања у скупштинској сали буде најмање 80 посланика и да за његов избор гласа 61 посланик.

„Ту разлику би могли да надоместе с посланицима ДСК, чије је председништво јуче дало подршку избору Османијеве, али они имају захтев према њој да њених четири посланика буду у посланичком клубу ДСК. Међутим, проблем је и тај што су четворица искусних политичара из ДСК, међу којима и Авдулах Хоти и Агим Велију, најавила да неће присуствовати тој седници и да неће дати подршку Османијевој”, каже Бериша.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да је потпуно јасно после фебруарских избора да је Запад дао подршку Куртијевој влади и да ту нема различитих приступа Берлина и Вашингтона. Њихов интерес је да косовска влада профункционише и да се створе услови за дијалог. За наш лист каже да ће они на тим линијама учинити све да Вјоса Османи буде изабрана, а у том послу подржаће их ДСК иако тамо има највише одбијања да се гласа за њихову бившу партијску колегиницу.

„Уколико не убеде оне који су против Османијеве, Запад ће се свакако потрудити да се пронађе тачно 81 посланик и да она буде изабрана. На тај начин ће се успоставити пуна власт и вођење дијалога. Америци из геостратешких интереса не одговара да се тај процес одуговлачи и подржаће косовску владу која не носи хипотеку ОВК. Наметнуће Куртију да уђе у дијалог и њега који сада искаче с максималистичким захтевима полако ће довести на своје место”, истиче Миливојевић. Додаје да ће они учинити уступак Србији у том смислу што ће инсистирати на формирању ЗСО и да ће притискати Куртија да то прихвати јер је то услов да Србија учествује у дијалогу.

После одласка Трампове администрације нову дипломатску офанзиву у решавању косовског проблема покренула је Немачка па је посредник у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак, који је изабран до августа 2022. године, на сугестију Берлина, прошле седмице изјавио да ће кроз неколико недеља доћи до сусрета председника Србије Александра Вучића и Албина Куртија. Додао је да се може очекивати тај састанак без непотребног одлагања, али да је за наставак дијалога потребан управо избор косовског председника и формирање тима за разговоре с Београдом.

Зоран Миливојевић наводи да је тај наставак у рукама вашингтонско-берлинске коалиције јер је нова америчка администрација „испеглала односе с Немачком” и подржала ЕУ да настави посредовање и да води дијалог уз контролу САД, како је било за време администрације Барака Обаме.

„У то ће бити укључен амерички посредник Метју Палмер, али ће формално дијалог водити Лајчак. Ту ће доминирати њихов став који је усаглашен и на линији је међусобног признања и правно обавезујућег споразума. Лајчак диктира онај темпо преговора који је на линији немачког разумевања и схватања везаног за дијалог и када је последњи пут био у Београду наступао је тако и било је јасно да је на линији немачких ставова да се разговара о признању као крајњем резултату преговора”, нагласио је Зоран Миливојевић.

Бериша: Српској листи припадају два министарства

Српска листа предала је у име десет својих и посланика Јединствене горанске партије жалбу уставном суду ради заштите интереса српског народа. Жалбом се оспорава одлука покрајинског парламента о избору владе у Приштини од 22. марта, а у којој је српском народу дато на управу само једно министарство иако је по уставу била обавеза да се доделе два. Демо Бериша каже да је Српска листа у праву и да мора да добије све што јој припада по уставу, а то су не само два министарства већ и три заменика министра и место потпредседника владе. „У члану 96, став 2, косовског устава записано је да уколико влада има више од 12 министарстава, Србима следују два министра и три заменика министра и место потпредседника владе. Више је него јасно да је Курти прекршио највиши правни акт”, наводи Демо Бериша.