Од данас се мисли на фебруар

Наша мушка тениска репрезентација данас добија противника за прво коло Светске групе Дејвисовог купа које се игра у фебруару. Жреб је у 13 часова по нашем времену у Лондону, седишту Међународне тениске федерације.

Међу 16 најбољих селекција на свету осам је носилаца, који су нам и могући супарници. То су Русија (прво место на светској ранг-листи), САД (2), Аргентина (3), Шпанија (5), Немачка (6), Шведска (7), Француска (10) и Белгија (11). Поред Србије, која се победом у доигравању над Аустралијом (4:1), минулог викенда у Београдској арени, помакла на новој листи с 20. места на 15, носиоци нису ни Јужна Кореја (13), Румунија (14), Чешка (16), Израел (17), Перу (18), Велика Британија (20) и Аустрија (21).

Наши прижељкују да поново буду домаћини, а то ће се десити ако им жреб додели Французе или Немце будући да смо у последњим одмеравањима снага с њима били гости. У случају да то буду Американци или Аргентинци, домаћин би био одређен жребом. Сваком другом противнику наши би ишли на ноге.

Селектор Богдан Обрадовић сматра да би се Србији посрећило и уколико буде гост Белгије, најслабије рангиране међу носиоцима, али и истиче да жреб за Светску групу није фонтана жеља и да наша репрезентација мора да буде равноправна и с велесилама, дугогодишњим члановима најбољег друштва. Његово виђење могућих противника је овакво:

РУСИЈА – Можда и најтежи могући супарник. Прошле године је тријумфовала пут и то од дебија у Дејвисовом купу 1962. под заставом Совјетског савеза. Сада је још корак дели да сачува трофеј пошто је финалиста. Има низ врхунских тенисера предвођених Николајом Давиденком. Међу њима су и Михаил Јужни, Дмитриј Турсунов, Игор Андрејев, Марат Сафин...

САД – Изузетан тим, са Ендијем Родиком и браћом Брајан у игри парова. Домогли су се финала први пут после 12 година. Против њих охрабрење може да нам буде победа Хрватске у Лос Анђелесу у првом колу претпрошле године када је ова репрезентација и тријумфовала. Иван Љубичић и Марио Анчић су тада победили Брајанове, најбољи пар на свету, а Љубичић је против Родика донео одлучујућу, трећу победу. Новак Ђоковић је ове године показао да нема играча кога не може да победи. Он је наш највећи адут гдегод да играмо, а увек можемо да рачунамо и на велико надахнуће Јанка Типсаревића које га обузме у Дејвисовом купу и огромно искуство у игри парова   

Ненада Зимоњића који је репрезентативац већ 13 година.

АРГЕНТИНА, ШПАНИЈА – Најгори могући противници због фудбалске атмосфере која је отежавајућа околност за госта. Међутим, наше амбиције у Дејвисовом купу расту па морамо да се навикавамо и на то да ћемо неке мечеве на страни морати да играмо у правом гротлу.

НЕМАЧКА – Условно речено, био би нам то лакши противник, с обзиром да бисмо јој били домћини. Њени играчи Томи Хас и Рајнер Шитлер су на заласку каријере, а Немци нису учинили много последњих година на подмлађивању државног тима.

ФРАНЦУСКА – Селекција за свако поштовање, с увек јаким тимом. Спој је младости, коју представљају Ришар Гаске и Пол Анри Матје, и искуства Арноа Клемана и Себастијана Грожана.

ШВЕДСКА – Полако се враћа у врх. Њена репрезентација је један од симбола Дејвисовог купа. И с њом нам не би било лако, јер је неугодна као домаћин.

БЕЛГИЈА – Пун погодак. Сматрам да би нам она као домаћин била најбољи могући противник. 

Обрадовић каже да ако Србија игра у гостима треба да дође до изражаја брза прилагодљивост наших играча на сваку врсту подлоге и претпоставља да би Американци код куће могли да поставе и траву како би угодили Родику. Њихова највећа узданица би се ту осећала као риба у води и с више самопоуздања када му на мегдан изађе Ђоковић. Наша репрезентација је последњи пут играла на травнатој подлози 1990. када је изгубила у првом колу Светске групе на Новом Зеланду (3:2). Американци су ту замку последњи пут поставили Чилеанцима прошле године, али су победили на једвите јаде (3:2) будући да гости имају Фернанда Гонзалеса, који игра добро и када није на шљаци. Селектор САД Патрик Мекинро је сигурно свестан да тврда подлога, на којој Американци углавном играју као домаћини, није гарант победе, јер је то Ђоковићев омиљени терен па би ризиковали да се опеку.

Србија би готово сигурно поново одабрала шљаку, као и против Аустралије, поготово ако жреб одлучи да САД долазе у Београдску арену, у првом међусобном окршају с нашом репрезентацијом. Уколико нам, пак, гост буде Аргентина, само земљани терен не би дошао у обзир. Аргентински и шпански тенисери практично проходају на шљаци и никада у историји нису дочекали противника на некој другој подлози па не би ни нас. На шљаци би се вероватно играло и у Русији и Белгији, а на њој сигурно не у Шведској.

Наша репрезентација је од меча с Аустралијом ојачана и у стручном штабу. Очекује се да ће тандем на њеној клупи и даље да буду Обрадовић и његов саветник Никола Пилић, једини селектор у Дејвисовом купу с трофејима с две селекције (Немачка 1988, 1989, 1993, Хрватска 2005). Њих двојица ће да се чују телефоном већ данас после 13 часова, а ако нам жреб додели Немце, имаћемо својеврсног шпијуна с обзиром да Пилић, који је на њиховој клупи био 16 година, живи у Минхену где има тениску школу.