Самит с кризом

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Редовно годишње окупљање осам лидера „водећих индустријских нација” – познатије као самит Г-8 – почиње данас у Јапану, у познатом планинском одмаралишту у вароши Тојоку, на Хокаиду. На дневном реду је, као и и обично, решавање глобалних проблема, али овога пута са доста очигледнијом околношћу да многи међу учесницима нису у стању да се носе ни са сопственим.

Извештачи с лица места, у трагању за пикантеријама, не пропуштају да помену како је ово последњи самит Џорџа Буша, а први Дмитрија Медведева. Пишу и о егзотичности јапанске природе, али главни фокус је ипак на најважнијем: да ли ће, за три дана колико ће бити заједно, осам државника, десетине министара, на стотине саветника и остали успети да смисле неки делотворан одговор на кључно питање – шта да се ради?

Прошле године, у немачкој бањи Хејлигендам, било им је знатно лакше – тада су, између осталог, констатовали да је светска економија „у добром стању”, уз упозорења због скупе нафте, за коју је тада плаћано 70 долара по барелу.

Стара добра времена! Преовлађујућа дијагноза уочи данашњег подизања завесе у Тојокуу је да свету улази у економску „зону опасности”. Нафта само што није достигла 150 долара за барел, а за разлику од прошле године, лидери ће у тањирима имати и скупу храну. Нафта је са собом у висине повукла и цене намирница, због чека је у невесело друштво глобалних сиромаха гурнуто још око сто милиона људи.

А ту је опет и прошлогодишња тема коју није требало подгревати: климатске промене, уз подсетник да су крупне речи из саопштења потписаних лане у Немачкој досад пратила само скромна дела.

На много места се ових дана могло прочитати да се овај самит одржава у атмосфери по много чему сличној оној у којој је одржан први, 1975. у Рамбујеу, када је домаћин био Жискар д’Естен. Нафта је и тада била главна тема, после ембарга због израелско-палестинског заплета на Блиском истоку, који је за резултат имао да се цена барела учетворостручи – на тада вртоглавих 12 долара.

Много је нафте од тада испумпано и потрошено, слика света данас је радикално другачија, па и могућности лидера да догађаје и процесе обликују по својим жељама. С тим у вези, све гласније су и дилеме – да ли „осморица” у садашњем саставу уопште и имају право да покушавају да предводе остатак света.

Овај неформални форум био је, наиме, најпре клуб шесторице, и био је слика светског распореда моћи у хладноратовским седамдесетим. Кад му се, 1976, придружила Канада, име је променио у Г-7. Русија, ни издалека стабилна као данас, придружила се 1998, одражавајући нове, постхладноратовске реалности, тако да „водећим индустријским нацијама” данас себе називају САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Канада, Јапан и Русија.

А шта је са у међувремену узнапредованом Кином, препорођеном Индијом, амбициозним Бразилом? Кина је данас четврта економија света, рачунато по важећој методологији израчунавања БНП-а преко званичног курса локалне и светске валуте (долара), али и друга кад се калкулише методом „паритета куповне моћи”. Индија је такође у великом успону, Бразил је већ значајни светски играч, а ту су и Јужна Африка и Мексико...

Отуда и идеје да се клуб прошири, да уместо Г-8 то буде Г-13 (са поменутим земљама). Идеју заговара француски председник Никола Саркози, али она не наилази на баш одушевљен пријем осталих, који с разлогом верују да би њихов значај у већем друштву био мањи.

У незахвалном послу предвиђања тока и исхода самита, извесно је да ће доминантне теме бити нафта и храна, искушења у светској економији, климатске промене и наставак разговора о томе како помоћи Африци. Домаћин Јапан настојаће да предност да мерама да се заустави глобално загревање, при чему ће се сигурно похвалити својом енергетском ефикасношћу (троши два пута мање енергије по долару економске активности од Европе и Америке), али спорења између Америке и Европе пре свега око темпа смањивања угљен-диоксида који се испушта у атмосферу, још нису превазиђена, тако да практични кораци ни издалека нису усклађени са реалним димензијама проблема.

Добиће се, на другој страни, можда нешто реалнија процена правих димензија кризе западних економија (она главна, америчка, још званично није у рецесији, али јој је веома близу). Што се Африке тиче, добрих намера никад није мањкало, али обећања о помоћи досад нису у целости испуњавана.

Одмаралиште Тојоку познато је иначе по својој врелој, термалној води, коју Јапанци традиционално користе за физичко и психичко опуштање. Мало је међутим изгледа да би исти ефекат она, с обзиром на терет који имају на леђима, могла да има и на лидере осморице. Уместо да буде самит о кризи, њихов скуп ће више бити – самит с кризом.