Тозовац – несуђени економиста

Моја генерација студената, уписаних 1957. године на Економски факултет Универзитета у Београду, почев од 1973. скоро сваке наредне године организовала је сусрете. Почело је од Врњачке и Матарушке Бање... Сусрети су потом одржавани у више градова: Нови Сад, Бањалука, Сутоморе, Цетиње, Сомбор, Апатин... Последњи сусрет изван Србије пред распад СФРЈ био је 1988. године у Бихаћу где нам је домаћин био „Комбитекс”, а одатле смо отишли на Плитвице. Сусрета, из познатих разлога, није било 1989, 1991. и 1992 године.

Потоњи сусрети су одржавани у Београду, изузев 1996. и 2000. када су били у Новом Саду .

На једном од тих нама незаборавних сусрета забављали су нас Миле Богдановић и Тозовац. Било је то у Хотелу „Палас” 1998. године.

Од „певача  маратонца” Милета микрофон узима Тозовац па нам се обраћа:

„Несуђене колегинице и колеге, својевремено сам и ја уписао економију али сам морао одустати јер ме ваш и мој уважени профeсор Миладин Кораћ рушио, рушио и рушио на бројним испитима из политичке економије. Хвала му на томе, јер да није ја можда никад не бих био Тозовац. Препоручујем му: ако убудуће приликом испитивања студената осети да неки од њих има шансе да постане Тозовац, да га руши и руши.”

Уважени професор Миладин Кораћ био је такође присутан па га ми, ближи њему, упитасмо да ли је то истина. У маниру дипломате одговорио је да то Тозовац  увек прича у његовом присуству.

Mи се са поносом  сећамо нашег „несуђеног колеге”, речи којима нам се обратио и потом својим шармом и певањем те вечери забављао.

Бранко Простран,
пензионер из Сомбора