Васкрс црног таласа

Специјално за "Политику" од дописника Танјуга
ИНТЕРВЈУ
Париз – Милена Дравић је одлучила да се представи париској публици у филму Душана Макавејева "W. R. Мистерије организма" из 1971. године, и није погрешила. Младој публици која је дошла да види филм у биоскопу "Пиблисис синема" на Шанзелизеу, недалеко од Тријумфалне капије, филм је деловао свеже као и у време када је снимљен.

Српска глумица је у Паризу боравила као почасни гост "Недеље страних културних центара", која је ове године била посвећена женама у кинематографији. Ова манифестација која се одржава шесту годину заредом још није довољно заинтересовала париску публику па су њени посетиоци, углавном, странци који су везани за неки од тридесетак културних центара. Гледаоци различитих националности који су дошли да виде Милену Дравић у филму Душана Макавејева, доживели су га као откровење.

– Неколико гледалаца ми је пришло и говорило са великим одушевљењем. Били су изненађени што никада до сада нису видели филм и молили су ме да им помогнем да дођу до касете како би га поново гледали. То ми је утолико драже што је у питању нова, млада публика – каже Милена Дравић за "Политику".

Стицајем околности, филм "W. R. Мистерије организма" је готово у исто време приказан у Паризу и у Њујорку, у једној од водећих културних установа у области авангардне уметности, "Бруклиншкој музичкој академији" (The Brooklyn Academu of Music"), у оквиру велике ретроспективе југословенског црног таласа.

– Нешто се дешава у овом тренутку. Поново се откривају филмови Живојина Павловића, Душана Макавејева, Александра Петровића, Желимира Жилника, и добијају невероватне критике. Павловићев филм "Кад будем мртав и бео" назван је "потпуним ремек-делом". То говори да смо у одређеном времену направили велика филмска дела.

Да ли сте тога били свесни када сте их снимали?

Била сам срећна, јер сам знала да радим са паметним младим људима, са пуно идеја. Тада се није радило из комерцијалних разлога, већ из срца, из истинске потребе за уметношћу и за личним трагањем и преображењем, и ми смо у тим филмовима то и постигли.

Да ли сте знали да радите субверзивни филм који би могао да буде забрањен?

Нисам веровала да ће се то догодити. Сви који смо радили на филму били смо очајни када смо чули да је на специјалној пројекцији у Новом Саду донета одлука да се филм забрани. Најупечатљивији утисак је био када сам схватила да Макавејев мора да иде. То ми је било највеће изненађење и тада сам схватила да је све могуће. После сам пратила шта је радио, јер сам са њим радила и филм "Човек није тица". Изборио се, јер је врхунски човек, не само талентован већ и изузетно образован, филозоф, спреман да помогне свакоме. Верујем да је својим студентима у Сједињеним Државама, где је дуго предавао, пренео много знања и умећа.

Поглед на Америку у овом филму је невероватно актуелан, када говори о "рату који се води за мир", као и односу тоталитаризма и индивидуалних слобода.

У потпуности је актуелан. Актуелан је и по питању слобода. Када се тежи за слободном љубави, када се читав један покрет рађа у целом свету, што се види из филма, да ли постоји нека космичка препрека која би се испречила да заустави ту слободу? Ако не рат, онда сида. Данас сам размишљала о томе, гледајући поново филм након дуго времена.

Да ли Вас документи и приступ који користи Макавејев у овом филму подсећа на начин на који филмове снима амерички редитељ Мајкл Мор?

Мајкл Мор мора да је гледао Макове филмове, у то сам уверена. Сигурна сам да је из њих добио идеје да на свој начин представи ствари.

Колико филмови југословенског црног таласа имају адекватно место у нашој култури?

Њихови аутори остају цењени. Сигурна сам да би, када би покренули нове школе, привукли много младих.

Да ли су они данас инспирација младим српским редитељима?

Млади, талентовани редитељи попут Срдана Голубовића, Стефана Арсенијевића и Милутина Петровића знају за њихове филмове, и веома их цене. Мислим да су им њихова дела репер, бар се томе надам.

Филм Вас још увек привлачи?

Да, филм ме је поново окупирао, и опет бих волела да играм у неким добрим улогама. Снимила сам нови филм са Стефаном Арсенијевићем, "Љубав и други злочин", у којем главне улоге играју Аница Добра, Вук Костић и Феђа Стојановић, а међу ветеранима значајне епизодне улоге играмо Душица Жегарац и ја. То је трећи пут да сарађујем са Стефаном, који дивно ради. Филм је у завршној монтажи и припрема се за Берлински фестивал. У наредне две недеље снимам телевизијски филм по дивном тексту Горана Петровића "Ближњи". Потом одлазим у Црну Гору, где ме је млади црногорски редитељ Андрија Мартиновић позвао да глумим у кратком играном филму…