Шта радите, бре

Шта су рекли, шта су урадили, ко је кога напао, ко се наљутио, а ко претерао. Ако сте пропустили вести или ако вам оно што чујете у редовним вестима није довољно, ево могућности, у сталној емисији „Шта радите, бре”, на Првом програму РТС-а, за допуну спектра политичких тема и догађаја који нас не остављају равнодушним, колико год се трудили да останемо на дистанци

Концепт емисије заснован је на детаљима, изјавама, на догађајима који нису за ударне блокове информација, али нису без политички релевантних зачкољица. Оно што ову емисију чини живом и вицкастом је духовита музичка надградња. Свака од изјава праћена је додатном звучном шалом (најчешће новокомпоновани хит) која оживљава наизглед обичну, суву реченицу и даје јој хумористички призвук, тако да је „Шта радите, бре”, временом постала, неочекивано, права сатирична емисија у којој и оно ружно – бре – добија оправдање. Још једном се потврдило да нема границе између „суве политике” и сатире.

У духу наслова ове емисије, а имајући у виду чињеницу да је пре неколико дана изабрана нова влада, могло би се поставити питање: шта ћете да радите, бре? Телевизија у стопу прати министре који се усељавају у своје кабинете, размештају намештај, држе конференције за новинаре и – аплаудирају сами себи. Ваљда ће после тога доћи и оно због чега су добили висока државна звања. Није мала шала, бре, борити се да процвета ова земља.

КЊИГА ЈЕ НАЈЛЕПШИ УКРАС  – Одлазак на годишњи одмор пружа вам часну прилику да прочитате и неку књигу. То не мора обавезно да буде избор из „Летње ТВ књижаре” али може бити књига коју сте одавно купили па заборавили на полици или за коју сте чули све најлепше, а не стижете да проверите да ли је препорука оправдана.

Нобеловац Иво Андрић је веровао да ништа, никада неће потиснути читање и књиге. И више од тога, телевизија је много учинила на пропагирању литературе, књижевних награда и писаца, па самим тим и културе читања. Готово сваког дана у јутарњим емисијама поклањају се нова издања. Можда неку од тих књига вреди спаковати у кофер на путу за море или бању...

Истина, у међувремену, у наш живот су се уселили компјутери и информисање преко Интернета на којем се, такође, могу наћи вредна и нова књижевна дела. Али, на плажи, књига је остала најлепши украс интелектуалних стремљења. А може добро да послужи, у часовима дремежа, за покривање лица. Или „као камен” за под главу... 

ЦРНОГОРСКИ ФЕСТИВАЛИ И ИЗБОР ЗА МИС – ТВ Пинк је остала верна традицији да преноси летње музичке фестивале са Црногорског приморја. Прошле седмице била је „Пјесма Медитерана” у Будви, ове седмице су „Сунчане скале” у Херцег Новом. Смењују се певачи, шетају се водитељи, убацују рекламе, мало се снима иза сцене тек да се види шта се тамо ради. Не може се рећи да се не улаже труд и да ти фестивали не добијају одговарајући публицитет. Како се чуло, фестивал „Сунчане скале” преносило је бар пет ТВ станица, између осталих, једна бугарска и ТВ Малта. Интернационални приступ потврђен је и гостовањем певача из више земаља, истина, мање познатих, а примењен је и принцип евровизијског гласања који је трајао у бесконачност...

Све је, заправо, у клишеу већ виђеног, потрошеног, без праве енергије, са лажном духовитошћу и срдачношћу. А требало би све да пршти од радости и весеља, спонтаности и ведре музике на чијим крилима би се лакше прелетело ово дуго, топло лето. Посустали су организатори, али и певачи који ни сами не знају зашто учествују у свему томе. Заправо, знају, јер нема другог начина да стигну до публике осим да се приклоне тим раштимованим музичким фештама, које ТВ канали пасивно преузимају, а све је, опет, подређено тим преносима.

Протеклих дана преношена је и приредба на којој је изабрана нова мис Србије, коју води и организује Весна да Винча, за оне који воле такву врсту спектакла. За разлику од претходних година, чини се, пратећи елементи овог избора – да се не сведе све само на излагање голих тела – били су боље осмишљени. Све је деловало сценаристички зрелије, дисциплинованије, под строжом режијском контролом. И то је нешто.