Најмлађа министарка

Први пут у српској историји за министра правде именована је жена. И не само то. Снежана Маловић (31) остаће упамћена и као најмлађи министар у новоформираној влади. Радила је као адвокатски приправник, заменик секретара Министарства правде и локалне самоуправе, шеф кабинета министра правде, генерални секретар Тужилаштва за ратне злочине, државни сектар у Министарству правде….

Рођена је 10. септембра 1976. године у Београду. Детињство је провела у престоничком приградском насељу Железник, а памти га по брижном односу према млађем брату кога је чувала док су јој родитељи били на послу. Догађај који ће памтити целог живота је рођење ћерке. Као кључни моменат позитивне трансформације српског друштва памтиће и демократске промене 2000. године. Откако је изабрана за министра правде, признаје, недостаје јој слободног времена. Сваки тренутак, који се може окарактерисати као слободно време, проводи с дететом и супругом. Учи ћеркицу да црта, пише, води је на балет, аикидо. С обзиром на то да, како каже, обавезе престижу једна другу, последипломске студије, које је раније уписала, намерава да настави када буде имала времена за науку.

На питање да ли прати моду, одговара: „Свакако, као свака модерна млада жена. Важно је бити у тренду”. Већина људи с којима сарађује су њени вршњаци, а за оне друге, старије од ње, каже да ће их подмладити. Мишљења је да треба искористити енергију младих и мудрост старијих. Кабинет јој је најмлађи у влади. То је, како каже, амбициозан тим који жели да мења лоше ствари, а добре учини још бољим. Као најмлађи министар осећа се добро и необично.

Воли вечерње изласке, а од музике слуша рок, евергрин, „Бијело дугме” и Ђорђа Балашевића. Често путује. Одлази тамо куда је води посао. Најчешће по Европи где анализира моделе функционисања правосуђа, европско законодавство због примене европских стандарда у процесу реформе правосуђа. Планира да као министар правде ускоро посети Вашингтон, Москву и Брисел, затражи и добије подршку за реформу правосуђа.

Труди се да много пажње посвети блиским људима. Уз шољицу кафе највише воли да разговара с пријатељима, којих има много. Они који је познају кажу да је власт није променила, да је остала мудра, „добронамерна, позитивна, тврдоглава да заврши започето”.

Док је радила као шеф кабинета министра правде, од 2001. до 2003. године, преко организације „Наша Србија” покренула је иницијативу да сви из кабинета помажу талентовану децу која су изгубила родитеље (углавном очеве који су били полицајци или војници) у ратовима на простору бивше Југославије. Једна је од најзаслужнијих за успех преговора после којих је Дамир Сирета, оптужен за ратни злочин, изручен Србији, а не Хрватској која је прва поднела захтев за изручење.

Учествовала је у изради многих закона, а најзначајнији су они о организованом криминалу, ратним злочинима и Закон о одузимању имовине стечене криминалом. Има велике заслуге да Специјални суд у техничком смислу буде оно што јесте, наш бренд и прозор у свет.

Жеља јој је да правосуђе буде потпуно независно, ефикасно, одговорно и да делује у интересу грађана Србије. На новом радном месту предстоји јој велики посао, наставак започетих реформи у оквиру којих је планирано усвајање 26 правосудних закона. Најавила је ново вредновање и примену објективних критеријума у оцењивању рада судија и тужилаца.

Говори енглески и немачки.