Пет држава, три реке – један резерват

Идеја с краја прошлог века на чијој реализацији се радило пуних 12 година свој епилог добила је ове недеље – подручје Муре, Драве и Дунава Унеско је прогласио резерватом биосфере. Тако је „европски Амазон” постао и први резерват који се простире кроз пет земаља – Аустрију, Словенију, Хрватску, Мађарску и Србију. Јединствено станиште бројних заштићених биљних и животињских врста, у бројкама изгледа овако: простире се на скоро милион хектара земље, обухвата 700 километара речног тока и простор на којем живи око 900.000 становника који су свој начин живот вековима прилагођавали реци.

– Ово подручје је зелена линија живота и не само природно већ и културно благо. Ту се људи, рецимо, традиционално баве пољопривредом. Унесково проглашење је најлепши крај вишегодишњег рада како бисмо очували овај регион. Тај мукотрпни посао, који се састојао и од лобирања, преговарања, безбројних састанака, захтевао је како међународну сарадњу, тако и сарадњу са институцијама у земљи и то на свим нивоима. И тако ће се и даље наставити, јер само уједињени можемо да допринесемо обнови и очувању предела Муре, Драве и Дунава – каже за „Политику” Никола Матовић, пројектни сарадник у WWF „Адрији”.

А обале ових река дом су за преко три хиљаде врста птица и баш ту се налази и највећи број гнездећих орлова белорепана у Европи, брегуница, малих чигри и црних рода. Јесетре и дунавски лосос користе више од 700 километара речне дужине за миграцију. А намера је и да се овај предео развије туристички, али само на начин који би подразумевао очување природе.

– Пре ове велике одлуке свака држава је прво морала да заштити свој речни део. Србији је то пошло за руком 2017. године, када је Међународни координациони савет Унеско програма „Човек и биосфера” одлучио да резерват „Бачко Подунавље” стави на светску листу. Овај, српски део „Европског Амазона” простире се на око 180.000 хектара и пролази кроз општине Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач и Бачку Паланку – додаје наш саговорник и истиче да овај речни предео има простране плавне шуме, аде, рукавце и пешчане обале.

У оквиру „Бачког Подунавља” налазе се вредни специјални резервати природе „Карађорђево” и „Горње Подунавље”, у којем је више од 240 врста птица, 50 врста сисара и исто толико риба. „Горње Подунавље” познато је и по томе што га насељава најбројнија популација европског јелена у нашој земљи, али и по аутентичном културном наслеђу. Наиме, многи обичаји настали су управо као резултат прилагођавања реци: од рибарског алата, чамаца, јела, до ношње и језика.

– И са овим ништа није готово. Пред нама је и даље велики посао. Очекујемо да ћемо се сусретати и са већим притисцима од стране угрожавајућих фактора, али за то више нема места. Ово мора бити пример суживота људи и природе – каже Никола Матовић.

А како би заштитила природу, али и развила ово подручје, подршка је стигла и из Брисела. Европска унија је кроз своје програме суфинансирала пројекте вредне више од 20 милиона евра.