Јесен неизвесног живљења

Бесни возачи се туку на бензинским пумпама, у супермаркетима полупразни рафови, премијер ангажује војску да би ублажио кризу с несташицом горива…

Велика Британија последњих дана више личи на кулисе апокалиптичних сцена из дистопијске телевизијске мини-серије „Године и године” (Би-Би-Си и ХБО), која прати (не)сналажење манчестерске породице Лајонс у суморној блиској будућности Острва којим владају опасни популисти, него на пету економију света.

Уједињено Краљевство није заратило, а није ни у економској кризи. Нема ни библијских поплава и краха банака као у маестралном шестоделном ТВ остварењу аутора Расела Т. Дејвиса, а ипак реалност, за разлику од фикције, наговештава јесен неизвесног живљења.

ЗИМА НЕЗАДОВОЉСТВА: Британци су претурили преко главе и тежи део пандемије с „локдауном”, али ствари у овој демократији, која је узор многима, ипак не функционишу најбоље. Бензина има у рафинеријама, али га нема на пумпама, хране има у складиштима, али не и у продавницама.

Премијер Борис Џонсон неће да призна, али главни узрок садашњег хаоса који је довео до прекида у ланцу снабдевања јесте – брегзит. Због тврдоглаве политике владе, Британији недостаје између 90.000 и 120.000 возача камиона, који су, док је земља била у евроблоку, углавном долазили из источних, сиромашнијих чланица ЕУ. Да би ублажила несташицу радне снаге у овом сектору, влада је најавила да ће издати 10.500 привремених виза страним возачима камиона.

Али, грађани као да не верују Џонсоновим обећањима да се ствари полако враћају у нормалу. Тако се по друштвеним мрежама деле клипови који показују како поједини возачи панично танкују гориво чак и у пластичне канте за смеће.

Због процена да се снабдевање бензинских пумпи и продавница неће поправити до Божића, у британски медијима све више се говори о „зими незадовољства”, која би довела до немира, налик штрајковима и протестима 1978–1979, који су Британију бацили на колена.

СЕМАФОР ИЛИ ЈАМАЈКА: Када су средином јула камере ухватиле Армина Лашета како се непристојно смеје током обиласка катастрофалном поплавом погођеног подручја дало се наслутити да ће Меркелова странка подбацити на изборима. Али победа СПД-а с разликом од 1,6 одсто ипак не значи и изборни тријумф левице. „Јунак се зове Олаф”, пише „Зидојче цајтунг” наводећи да су грађани гласали за трезвеног министра финансија Олафа Шолца, а не за социјалдемократе, чега странка чији је рејтинг до лета био у слободном паду мора да буде свесна кад буде започела преговоре о формирању владе.

Лондон: Све дужи редови на пумпама које имају горива (Фото:: Бета-АП/Frank Augstein)

Али, могу проћи месеци пуни неизвесности пре него што Ангела Меркел после 16 година уступи канцеларску фотељу и коначно каже „ауфидерзен” немачкој политици.

Поједини немачки медији упозоравају да би Шолц могао на крају постати трагични јунак. У редовима Зелених постоји велики број политичара који би радије ишли у постизборни савет с слободним либералима (ФДП) и унијом ЦДУ/ЦСУ. Њихова рачуница је да би на тај начин Зелени могли да за четири године замене СПД и постану највећа лева странка.

И поражени и добром делу ЦДУ већ отписани Лашет, који се још нада да би могао да замени Меркелову, после избора је својим партијским саборцима рекао да „не треба још одустајати од Јамајке”. Ова могућа коалиција демохришћана, либерала и Зелених име је добила због њихових страначких боја – црне, жуте и зелене, што су боје заставе Јамајке. За сада, барем на папиру, извеснија је „семафор коалиција” (црвено-жуто-зелени савез) на челу с Олафом Шолцом.

И док победници избора започињу трагање за минимумом политичке подударности, страни медији упозоравају да Немачка није спремна за будуће изазове. „Гардијан” пише да је наслеђе Меркелове мач са две оштрице, које њеном наследнику без одговора оставља многе проблеме које се односе на будућност Европе.

КУПОВИНА ВРЕМЕНА: Џозеф Бајден је стављањем потписа на закон о привременом финансирању купио време до 3. децембра, спречивши затварање федералних институција због недостатка договора о буџету. На први поглед ништа ново, јер је од 1980. године америчка савезна влада „затворена” 21 пут због недостатка договора о висини федералне касе.

Али упозорење министарке финансија Џенет Јелен да Америци прети банкрот уколико Конгрес не подигне границу задуживања, звучало је као ултиматум.

У својој анализи Си-Ен-Ен констатује да ће се, ако ствари крену по злу, последице осетити далеко изван САД, односно по целу глобалну економију. Јавна је тајна да америчка влада троши више него што може да заради. Гомилање дуга довело би САД у ситуацију да престану да плаћају своје обавезе.

Републиканци очито желе да оперу руке од одговорности и на крају оптуже демократе да су довеле државу до банкрота, јер Бајден гура свој „њу дил” – инвестицију од четири билиона долара за преобликовање економије како би помогао мање имућним Американцима. Вероватно рачунају да демократе на крају неће имати избора него да саме и без договора повећају лимит задужења, због чега би могле да плате политичку цену на изборима.