Бежару из Токија

Овога лета сведоци смо неколико омажа које свет балета приређује једном од највећих у уметности игре друге половине 20. века – славном Морису Бежару. Подсетимо, француски кореограф преминуо је прошлог новембра у Лозани а међу онима који му данас својом игром посебно исказују поштовање је Токијски балет. Потврдила је то њихова управо завршена европска турнеја, на којој им се придружило и троје истакнутих играча, Бежарових сународника – Силви Гилем, Лорен Илер и Мануел Легри. Атина, Равена, Лион, Версај – то су „позорнице” на којима су се Јапанци и њихове француске колеге представили у кореографијама са Бежаровим потписом..

Мало бољим познаваоцима његовог опуса, у којем свет Истока заузима запажено место, ова омаж-турнеја и није некакво велико изненађење. Сам уметник знао је да каже: „Јапан је моја љубав”. И потврдио је то са својих 15 балета и специјалних креација које је оставио у овој далекој земљи, „тамо где излази сунце”. Њихови играчи то му, очигледно, нису заборавили. И тако је Tокијски балет (основан 1964. године) дошао у Европу са комадима „Посвећење пролећа”, „Болеро” и „Бугаку”, с тим што су њихов програм појачали поменути француски уметници, некад и сад прваци Балета Париске опере.

У низу великих балерина које нису одолеле плесу на оном чувеном столу у Равеловом „Болеру”, који је Бежар поставио за нашу Душку Сифниос, је и неуништива Силви Гилем (већ су јој 43 године), само што је сада њу својом игром око стола окружило четрдесетак играча из токијског ансамбла. Она је такође изводила и нумеру „La Luna”, један стари дуг из младости Морису Бежару. Било јој је 19 година, када је он за њу урадио ову кореографију, на Бахову музику, са којом је отпутовала у Варну, на познато такмичење, и – вратила се са златном медаљом. Она тада постаје и првакиња Балета Париске опере, али већ 1988. прећи ће на другу страну Ламанша и тамо засјати као звезда лондонског Краљевског балета.

У Лиону, граду у којем је Бежар, 2001. године, под отвореним небом, имао премијеру свог балета „Лимијер”, у току су „Ноћи Фурвијера”, а концем јуна три су биле њему посвећене. У старом амфитеатру, из времена римске Галије, публика је, уз већ помињане наслове, могла да види и познате домаће уметнике – Илера и Легрија. Они су одиграли „Песму лутајућег пратиоца”, мушки дует на Малерову музику, или плес човека и његове сенке.

И на крају, наведимо још неке од летњих „Ноћи Фурвијера” и звучна имена која их прате: мадридска играчка компанија Нача Дуата, израелска „Батшева” Охада Нахарина, те Жилијет Греко, Маријан Фејтфул, Леонард Коен, група R. E. M, Горан Бреговић... У фестивалском календару стоји да је управо јуче била „Ноћ” нашег познатог музичара.