Bežaru iz Tokija

Ovoga leta svedoci smo nekoliko omaža koje svet baleta priređuje jednom od najvećih u umetnosti igre druge polovine 20. veka – slavnom Morisu Bežaru. Podsetimo, francuski koreograf preminuo je prošlog novembra u Lozani a među onima koji mu danas svojom igrom posebno iskazuju poštovanje je Tokijski balet. Potvrdila je to njihova upravo završena evropska turneja, na kojoj im se pridružilo i troje istaknutih igrača, Bežarovih sunarodnika – Silvi Gilem, Loren Iler i Manuel Legri. Atina, Ravena, Lion, Versaj – to su „pozornice” na kojima su se Japanci i njihove francuske kolege predstavili u koreografijama sa Bežarovim potpisom..

Malo boljim poznavaocima njegovog opusa, u kojem svet Istoka zauzima zapaženo mesto, ova omaž-turneja i nije nekakvo veliko iznenađenje. Sam umetnik znao je da kaže: „Japan je moja ljubav”. I potvrdio je to sa svojih 15 baleta i specijalnih kreacija koje je ostavio u ovoj dalekoj zemlji, „tamo gde izlazi sunce”. Njihovi igrači to mu, očigledno, nisu zaboravili. I tako je Tokijski balet (osnovan 1964. godine) došao u Evropu sa komadima „Posvećenje proleća”, „Bolero” i „Bugaku”, s tim što su njihov program pojačali pomenuti francuski umetnici, nekad i sad prvaci Baleta Pariske opere.

U nizu velikih balerina koje nisu odolele plesu na onom čuvenom stolu u Ravelovom „Boleru”, koji je Bežar postavio za našu Dušku Sifnios, je i neuništiva Silvi Gilem (već su joj 43 godine), samo što je sada nju svojom igrom oko stola okružilo četrdesetak igrača iz tokijskog ansambla. Ona je takođe izvodila i numeru „La Luna”, jedan stari dug iz mladosti Morisu Bežaru. Bilo joj je 19 godina, kada je on za nju uradio ovu koreografiju, na Bahovu muziku, sa kojom je otputovala u Varnu, na poznato takmičenje, i – vratila se sa zlatnom medaljom. Ona tada postaje i prvakinja Baleta Pariske opere, ali već 1988. preći će na drugu stranu Lamanša i tamo zasjati kao zvezda londonskog Kraljevskog baleta.

U Lionu, gradu u kojem je Bežar, 2001. godine, pod otvorenim nebom, imao premijeru svog baleta „Limijer”, u toku su „Noći Furvijera”, a koncem juna tri su bile njemu posvećene. U starom amfiteatru, iz vremena rimske Galije, publika je, uz već pominjane naslove, mogla da vidi i poznate domaće umetnike – Ilera i Legrija. Oni su odigrali „Pesmu lutajućeg pratioca”, muški duet na Malerovu muziku, ili ples čoveka i njegove senke.

I na kraju, navedimo još neke od letnjih „Noći Furvijera” i zvučna imena koja ih prate: madridska igračka kompanija Nača Duata, izraelska „Batševa” Ohada Naharina, te Žilijet Greko, Marijan Fejtful, Leonard Koen, grupa R. E. M, Goran Bregović... U festivalskom kalendaru stoji da je upravo juče bila „Noć” našeg poznatog muzičara.