Правник против осталих правника

Реаговање на текстове „Вакцинација између права и обавезе” и „Ковид пропуснице и ’право’ на невакцинисање”, „Политика”, 4. септембар 2021. и 27. септембар 2021.

У свом првом оглашавању о сузбијању петог таласа епидемије ковида 19, професор београдског Правног факултета Зоран Р. Томић изнео је почетком септембра став који је извучен и као антрфиле његовог чланка: „Ако се не прогласи општеобавезна вакцинација … (т)ада би увођење ковид пропусница на националној равни … било неуставно”. Овако необично тумачење Устава и закона наишло је на изненађење епидемиолога и других лекара укључених у сузбијање епидемије, јер се коси са праксом у многим европским земљама које, као чланице Европске уније, нису познате ни по кршењу људских права, ни по октроисаним недемократским уставима.

Од размишљања лекара, као образованих лаика, много је важније шта кажу угледни правници. Колега проф. Томића са истог факултета, проф. Миодраг Јовановић, још је крајем августа је у „Пешчанику”, у чланку „Устав и ковид 19”, педантно и темељно анализирао законску регулативу. Требало му је скоро 16.000 словних знакова да се позове на све релевантне чланове нашег Устава, али и међународних прописа које смо ратификовали. Његов закључак гласи: „Претходна анализа је имала за циљ да покаже да тврдње о томе да би обавезна имунизација или ’ковид пропуснице’ били у супротности са Уставом Републике Србије нису правно уверљиве и утемељене … свакоме коме је стало до уставности и владавине права неприхватљиво је то да се Устав користи као монета за поткусуривање и убирање дневнополитичког ћара.”

И многа друга позната правничка имена истицала су потребу да се у насталој епидемиолошкој ситуацији сузе права и слободе грађана сразмерно насталој опасности, па се проф. Томић крајем септембра вратио на исту тему. Његов поглед је декларативно неизмењен („Иначе, остајем при ставу о „праву” на невакцинисање као могућој опцији ако није (не буде) правно прописана легална генерална јавна дужност подвргавања вакцинисању.”), а брину га наводно „недовољно истражена и уходана цепива”. Међутим, он допушта да ковид пропуснице „буду државно пласиране – а без претходно наређене националне вакциналне јавне дужности”, дакле да решење ипак буде „неуставно”. Услов је упадљиво необавезан: „Идеално би било да на више пунктова у густо насељеним местима по угледу на неке западноевропске градове буду што пре јавно постављени и обезбеђени (и јавним средствима „покривени”) лаки и брзи, најсавременији и најсигурнији, а за грађане што једноставнији, а бесплатни (или уз симболичну накнаду) антигенски тестови.”

Постављају се питања: шта ако није све „идеално”, ако се не живи у „густо насељеним местима”, ако грађанин не прихвата ни „симболичну накнаду” или ако се позива на оно рано септембарско тумачење проф. Томића? Да ли кондиционално срочени идеал постаје норма или се ипак прихвата кршење Устава схваћено на раније описани начин?

Неке политичке партије пригрлиле су тумачење „или забрана вакцинације или нема ковид пропусница”, мада су многе колеге проф. Томића одбацивале тако наметнуту дихотомију. Ту спадају бивша председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро, судија тог суда и професор Зоран Ивошевић и др. Најексплицитнија је проф. Весна Ракић Водинелић у чланку „Ковид и ми” („Пешчаник”, 1. октобар 2021). Њен закључак је: „Устав не забрањује ни ковид пропуснице, ни обавезну вакцинацију, ни друга ограничења.” Да би читаоца довела до разумевања наведеног цитата, она пружа убитачно прецизна тумачења чланова 20 и 39 Устава Србије, као и чланова 33 и 52 Закона о заштити становништва од заразних болести. Тако искусна професорка води лаика кроз шуму правних прописа на начин да му на крају све буде јасно.

Једина штета је што нас је у вишемесечном чекању да се протумаче једноставне уставне одредбе свом силином запљуснуо пети талас, па је постало касно за предупређивање масовног умирања било обавезном вакцинацијом одређених категорија становништва, било ковид пропусницама. Сада су пред нама два решења: или много горчи лек од раније разматраних варијанти или потпуна предаја.

Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији