Подсећање на Пупина

Зрењанин – На централном градском Тргу слободе отворена је изложба „Сто година од проглашења Михајла Идворског Пупина за почасног грађанина Великог Бечкерека”. Ово културно сретање у част најпознатијег Банаћанина омогућила су овдашња удружења грађана „Година Пупина Зрењанин” и „Зрењанинска експлоратива”, а то је још један покушај да се Зрењанин одужи научнику који га је задужио. Пре сто година Пупин је, због добронамерности и хуманог односа према родном крају проглашен за почасног грађанина тадашњег Великог Бечкерека, највећег банатског града. Научник је недуго затим купио кућу у граду поред Бегеја коју је уступио сестри на коришћење. Међутим, пошто је њен син Михајло Олћан био министар у компромитованој ратној влади Милана Недића и крајем рата је с породицом емигрирао у Аустралију, послератни комунистички режим је поменуту кућу одузео. За почасног грађанина града на Бегеју проглашен је 9. децембра 1921, а пригодна диплома, рад академског сликара Афанасија Шелоумова, додељена му је седам година касније – 1928. На њој је представљен део реке Тамиш, поред Идвора с местом где се некада налазио православни храм, где се Пупин у детињству најрадије задржавао, у средини је споменик краљу Петру, а са стране су приказани жетеоци како жању родну банатску пшеницу.

Како прецизира сајт „Зрикипедија” Пупин је за живота одржавао чврсте везе са Великим Бечкереком. Дописивао се и новчано потпомагао своје рођаке, али и сиромашну децу из банатских села. Сестру Персиду (удату Олћан) и њену децу – Ђуру, Илију, Михајла (Мишу), Катицу и Лепосаву. У првим међуратним годинама купио им је кућу у градском насељу „Америка”, која се све до 1949. водила на његово име. Тада је национализована будући да је њен власник, Пупинов истоимени сестрић Михаило Миша Олћан, као министар народне привреде у влади Милана Недића, од послератних власти означен као „бандит и издајник народа”, па је побегао у Аустралију, где је и умро, 1961. године.

Пупин је за живота био у сталном контакту са уредником листа „Банатски гласник” Миланом Јевтићем, који је популарисао његов лик и дело и превео на српски његову биографију „Са пашњака до научењака”. Дописивао се и са супругом своје сестричине Катице, др Јованом Стајићем, који је кратко био вршилац дужности градоначелника Великог Бечкерека. Такође, донирао је новац за заставу Обласног одбора Јадранске страже у Великом Бечкереку, која се данас чува у Народном музеју у Зрењанину.

По Михајлу Пупину, који је за Србију, као угледник Американац, много учинио на дипломатском плану, данас у Зрењанину носе име једна од главних градских улица и Технички факултет, а велики научник овековечен је на три спомен-обележја: постоје две бисте, у Алеји великана у Карађорђевом парку и испред Техничког факултета, као и спомен-плоча на згради Главне поште. У Зрењанину је почетком овог века процењено да се град и његов родни крај нису довољно одужили Пупину, а критике су умесне кад се узме у обзир да је најпре проглашен за почасног грађанина, а онда је национализована кућа коју је купио поред Бегеја. Околности се ипак мењају, па је 2014. овде била проглашена годином Пупина, а скупштинском одлуком је тада предложено да мост тада у фази изградње, који спаја Банат са Београдом, буде назван Пупиновим, што су београдске власти и прихватиле. Међутим, споро се реализује идеја да се „спорна кућа” адаптира у центар за младе таленте, па се ту очекује веће ангажовање овдашњег факултета који носи научниково име.