Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: НЕДА КНЕЖЕВИЋ, директорка Музеја Југославије

Mузеј Југославије слави рођендан

Данас наши програми и активности рефлектују живу институцију и место отвореног дијалога, матичну институцију за сва питања везана за идеје, феномене и праксе које су довеле до настанка, али и до распада Југославије
(Фото: Данило Матаруга)

Данас, 1. децембра, Музеј Југославије обележиће 25 година рада изложбом „О фабрикама и радницима”, која се бави индустријализацијом на територији данашње Србије. Музеј Југославије је велики комплекс у чијем саставу су објекти: Музеј „25. мај”, Кућа цвећа, Стари музеј, а 2016. је, из дотадашњег назива Музеј историје Југославије, ова институција преименована је у Музеј Југославије. Директорка музеја Неда Кнежевић поводом ове годишњице говори за наш лист.

Који ће артефакти бити представљени публици како би им се приближио период индустријализације од 19. века до данас?

Пројекат „О фабрикама и радницима” реализовали смо у сарадњи с Музејом науке и технике, а повезала нас је иницијатива да истражујемо, штитимо и презентујемо стручној и широј јавности индустријско наслеђе као специфично наслеђе које је део данас веома актуелне научнотехничке цивилизације и културе. За приближавање овог феномена ауторски тим одабрао је више од 120 предмета, а понуђени концепт обухвата развој пет великих индустријских локалитета („Заставу” у Крагујевцу, ЕИ Ниш, Лесковачку текстилну индустрију, ИПК „Серво Михаљ” Зрењанин и РТБ Бор). У оба музеја публика ће моћи да види оригиналне машине, макете машина и индустријских објеката, узорке производа и производе индустријске производње, уметничка дела, алате и средства за рад, лична документа, рекламне производе и амбалаже, али и више десетина фотографија из различитих фото-архива, као и филмски материјал из фонда Програмског архива РТС-а и РУ „Филмске новости”. Предмети који се излажу припадају фондовима наша два музеја, потом музејима у Лесковцу, Бору и Крагујевцу, док је део грађе прикупљен од више појединаца.

На који начин изложбе које се приређују у музеју преиспитују идеолошки контекст социјалистичке Југославије?

Музеј Југославије настао је на темељима и фондовима укинутих установа Музеја револуције народа и народности Југославије, Музеја „25. мај” и Меморијалног центра „Јосип Броз Тито”. Тачно је да су програмски те установе, нарочито шездесетих и седамдесетих година прошлог века, биле идеолошки и политички обојене.

Почетком 2000. године музеј се фокусира на нове музеолошке праксе, када се обрађује и дигитализује знатан део фондова и фотографија. Све то доприноси да се, знатно подмлађени новим стручним кадровима и уз појачану сарадњу у региону и свету, у кратком року појављујемо у јавности као модерна и отворена институција која своје фондове, али и феномене Југославије користи и представља на атрактиван, маштовит, смео и, по потреби, провокативан начин.

Стална поставка музеја већ пет година константно се мења и надграђује. Динамику нарочито уносе осмишљене интервенције кустоса музеја, који позивају релевантне стручњаке, уметнике и друге сараднике и кроз заједнички рад промишљају и размењују идеје о југословенском наслеђу. Пример оваквог дијалога јесте уметнички пројекат колектива „Каркатаг”, као и стрипови Саше Ракезића – Александара Зографа.

Ви сте на челу музеја осам година, сада улазите у трећи мандат. Када сте дошли на ово место, шта сте поставили као приоритете и у том смислу шта су основни изазови за наредне године?

Рад на концепцији Музеја Југославије заједно с тимом био је свакако највећи приоритет годинама, с обзиром на то да се ова институција развија већ 25 година на темељу који чине предмети и историјска грађа наслеђени од претходно угашене две установе. Данас наши програми и активности рефлектују живу институцију и место отвореног дијалога, матичну институцију за сва питања која се дотичу идеја, феномена и пракси које су довеле до настанка, али и до распада Југославије.

Други приоритет била је већа доступност богатих музејских фондова, нарочито највеће музејске фото-колекције у Србији, која је незаобилазан извор за проучавање 20. века, посебно његове друге половине. Затим, отварање музеја за најразноврснију публику, водећи се идејом да би јавне установе културе требало да буду доступне свима.

Међу приоритетима је и обнова и валоризација зграде Музеја „25. мај”, једног од првих наменски грађених музеја у Београду. Након завршене обнове овај објекат биће проглашен за споменик културе, а томе претходе радови на фасади и приступним платоима, који су планирани за следећу годину.

Као апсолутни приоритет у наредном периоду следи имплементација додељене матичности за југословенско наслеђе и друштвену историју.

Шта је вама лично, без обзира на функцију, било најинтригантније у целом фундусу некадашњег председника СФРЈ?

У време када сам била кустоскиња Музеја науке и технике, с колегом Рифатом Куленовићем, дошла сам у службену посету код Моме Цвијовића, музејског саветника с којим смо обишли депо Музеја Југославије. Била сам очарана богатством фонда у којем су се налазили изузетно вредни поклони и предмети који припадају светској баштини, али и они „обични”, у уметничком смислу тривијални, материјално безвредни предмети за свакодневну употребу. И управо та шароликост фонда постаће узрок динамичног и снажног подстицаја у креирању пројеката, изложбене делатности и свих других програмских активности. Компатибилност та два дела фонда незаобилазна је у тумачењу појединих феномена наше историје.

Последњих недеља врло је актуелна прича о Јованки Броз. Колико се предмета из заоставштине бивше прве даме налази у Музеју историје, на који начин се истражује овај део наслеђа и када се очекује представљање јавности?

Након оставинске расправе 2017. године музеј је преузео 583 предмета која је Јованка примила после Титове смрти путем реверса, у периоду од 1980. до 1983. године. Преузети предмети су најразноврснији по врсти, намени и материјалној и уметничкој вредности. Уметнички је највреднији фонд слика, међу којима су заступљени познати југословенски сликари – Влахо Буковац, Младен Јосић, Стојан Аралица, Миљенко Станчић, Божидар Јакац и др.

Музеј Југославије у сарадњи са Галеријом Матице српске припрема изложбу „Колекција слика Јованке Броз”, на којој ће бити изложене слике које су се налазиле у кући где је Јованка Броз живела након Титове смрти. Изложба ће бити отворена следеће године у мају у Галерији Матице српске у Новом Саду, Европској престоници културе, у оквиру тематске целине „Хероине” и биће уједно најава изложбе у Музеју Југославије која је планирана за 2023. годину.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Cesto odem do Muzeja Jugoslavije, ali NE da bih odao pocast Josipu Brozu i njegovom opresivnom rezimu, vec da se poklonim zemlji od 23 miliona stanovnika koja je 1989 godine bila na pragu EU. Zemlji u kojoj se cenilo bratstvo i jedinstvo. Sa nostalgijom se secam te velike, uspesne i postovane zajednice Juznih Slovena. Ideja Jugoslavije je bila velika, a mi smo bili mali.
Борис М. Бања Лука
@Vasa Толико се цијенило наводно братство и јединство да се само 10 година након смрти хрватског комунистичког диктатора распала у крви. О томе колико је била "велика" најбоље говоре 1941. и 1991. Држава која није могла да састави 50 година без крвавих обрачуна, није ни требало да постоји.
Пуно име
Страшно. Уместо музеја страдања српског народа у 20. веку, имамо музеј уништавања српског народа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.