Mузеј Југославије слави рођендан

Данас, 1. децембра, Музеј Југославије обележиће 25 година рада изложбом „О фабрикама и радницима”, која се бави индустријализацијом на територији данашње Србије. Музеј Југославије је велики комплекс у чијем саставу су објекти: Музеј „25. мај”, Кућа цвећа, Стари музеј, а 2016. је, из дотадашњег назива Музеј историје Југославије, ова институција преименована је у Музеј Југославије. Директорка музеја Неда Кнежевић поводом ове годишњице говори за наш лист.

Који ће артефакти бити представљени публици како би им се приближио период индустријализације од 19. века до данас?

Пројекат „О фабрикама и радницима” реализовали смо у сарадњи с Музејом науке и технике, а повезала нас је иницијатива да истражујемо, штитимо и презентујемо стручној и широј јавности индустријско наслеђе као специфично наслеђе које је део данас веома актуелне научнотехничке цивилизације и културе. За приближавање овог феномена ауторски тим одабрао је више од 120 предмета, а понуђени концепт обухвата развој пет великих индустријских локалитета („Заставу” у Крагујевцу, ЕИ Ниш, Лесковачку текстилну индустрију, ИПК „Серво Михаљ” Зрењанин и РТБ Бор). У оба музеја публика ће моћи да види оригиналне машине, макете машина и индустријских објеката, узорке производа и производе индустријске производње, уметничка дела, алате и средства за рад, лична документа, рекламне производе и амбалаже, али и више десетина фотографија из различитих фото-архива, као и филмски материјал из фонда Програмског архива РТС-а и РУ „Филмске новости”. Предмети који се излажу припадају фондовима наша два музеја, потом музејима у Лесковцу, Бору и Крагујевцу, док је део грађе прикупљен од више појединаца.

На који начин изложбе које се приређују у музеју преиспитују идеолошки контекст социјалистичке Југославије?

Музеј Југославије настао је на темељима и фондовима укинутих установа Музеја револуције народа и народности Југославије, Музеја „25. мај” и Меморијалног центра „Јосип Броз Тито”. Тачно је да су програмски те установе, нарочито шездесетих и седамдесетих година прошлог века, биле идеолошки и политички обојене.

Почетком 2000. године музеј се фокусира на нове музеолошке праксе, када се обрађује и дигитализује знатан део фондова и фотографија. Све то доприноси да се, знатно подмлађени новим стручним кадровима и уз појачану сарадњу у региону и свету, у кратком року појављујемо у јавности као модерна и отворена институција која своје фондове, али и феномене Југославије користи и представља на атрактиван, маштовит, смео и, по потреби, провокативан начин.

Стална поставка музеја већ пет година константно се мења и надграђује. Динамику нарочито уносе осмишљене интервенције кустоса музеја, који позивају релевантне стручњаке, уметнике и друге сараднике и кроз заједнички рад промишљају и размењују идеје о југословенском наслеђу. Пример оваквог дијалога јесте уметнички пројекат колектива „Каркатаг”, као и стрипови Саше Ракезића – Александара Зографа.

Ви сте на челу музеја осам година, сада улазите у трећи мандат. Када сте дошли на ово место, шта сте поставили као приоритете и у том смислу шта су основни изазови за наредне године?

Рад на концепцији Музеја Југославије заједно с тимом био је свакако највећи приоритет годинама, с обзиром на то да се ова институција развија већ 25 година на темељу који чине предмети и историјска грађа наслеђени од претходно угашене две установе. Данас наши програми и активности рефлектују живу институцију и место отвореног дијалога, матичну институцију за сва питања која се дотичу идеја, феномена и пракси које су довеле до настанка, али и до распада Југославије.

Други приоритет била је већа доступност богатих музејских фондова, нарочито највеће музејске фото-колекције у Србији, која је незаобилазан извор за проучавање 20. века, посебно његове друге половине. Затим, отварање музеја за најразноврснију публику, водећи се идејом да би јавне установе културе требало да буду доступне свима.

Међу приоритетима је и обнова и валоризација зграде Музеја „25. мај”, једног од првих наменски грађених музеја у Београду. Након завршене обнове овај објекат биће проглашен за споменик културе, а томе претходе радови на фасади и приступним платоима, који су планирани за следећу годину.

Као апсолутни приоритет у наредном периоду следи имплементација додељене матичности за југословенско наслеђе и друштвену историју.

Шта је вама лично, без обзира на функцију, било најинтригантније у целом фундусу некадашњег председника СФРЈ?

У време када сам била кустоскиња Музеја науке и технике, с колегом Рифатом Куленовићем, дошла сам у службену посету код Моме Цвијовића, музејског саветника с којим смо обишли депо Музеја Југославије. Била сам очарана богатством фонда у којем су се налазили изузетно вредни поклони и предмети који припадају светској баштини, али и они „обични”, у уметничком смислу тривијални, материјално безвредни предмети за свакодневну употребу. И управо та шароликост фонда постаће узрок динамичног и снажног подстицаја у креирању пројеката, изложбене делатности и свих других програмских активности. Компатибилност та два дела фонда незаобилазна је у тумачењу појединих феномена наше историје.

Последњих недеља врло је актуелна прича о Јованки Броз. Колико се предмета из заоставштине бивше прве даме налази у Музеју историје, на који начин се истражује овај део наслеђа и када се очекује представљање јавности?

Након оставинске расправе 2017. године музеј је преузео 583 предмета која је Јованка примила после Титове смрти путем реверса, у периоду од 1980. до 1983. године. Преузети предмети су најразноврснији по врсти, намени и материјалној и уметничкој вредности. Уметнички је највреднији фонд слика, међу којима су заступљени познати југословенски сликари – Влахо Буковац, Младен Јосић, Стојан Аралица, Миљенко Станчић, Божидар Јакац и др.

Музеј Југославије у сарадњи са Галеријом Матице српске припрема изложбу „Колекција слика Јованке Броз”, на којој ће бити изложене слике које су се налазиле у кући где је Јованка Броз живела након Титове смрти. Изложба ће бити отворена следеће године у мају у Галерији Матице српске у Новом Саду, Европској престоници културе, у оквиру тематске целине „Хероине” и биће уједно најава изложбе у Музеју Југославије која је планирана за 2023. годину.