Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не заборавимо наше великане

Краљ Александар Карађорђевић (Фото: Википедија)

Децембра 2021. године навршиле су се 133 године од рођења краља Александра Карађорђевића и 103 године од уједињења Краљевине Србије с државом СХС у заједничку државу Јужних Словена – Краљевину СХС. Ово је и прилика да се подсетимо на улогу Александра Карађорђевића у значајним догађајима српске историје. Рођен је 16. децембра 1888. године на Цетињу, на двору свога деде краља Николе Петровића, а детињство је провео код деде и свог оца у Женеви. Школовао се у Швајцарској и Санкт Петербургу. Постао је престолонаследник 1909. године, регент је био од 1914. до 1921. године, а краљ СХС – Југославије од 1921. до 1934. године.

О личности краља Александра Првог и његовој улози и заслугама у борби за ослобођење српског народа, стварању Краљевине СХС – Југославије, вођењу њене унутрашње и спољне политике, све до краја прошлог века није се много писало, или се писало и говорило да би се умањила његова улога у значајним догађајима српске и историје Краљевине СХС – Југославије. Скоро да не постоји личност таквог значаја која је толико дуго запостављана, без стварних чињеница извођени су најнеповољнији судови (Б. Глигоријевић). У оквиру стогодишњице Првог светског рата и стварања Краљевине СХС, краљ Александар је био предмет већег интересовања историчара, књижевника и шире јавности, при чему је истицана његова улога у борбама за ослобођење српског народа, стварању заједничке државе и вођењу њене спољне и унутрашње политике.

У ратовима против Турске био је командант армије која је решила исход Првог балканског рата. У Првом светском рату, као врховни командант српске војске, за све време ратних операција није се одвајао од својих војника, с којима је делио судбину од почетка до краја, преживео албанску голготу и с последњим одредом војске запловио према Крфу. Био је главни иницијатор отварања Солунског фронта и, заједно са својим војницима, допринео је пробоју тог фронта и успешном завршетку Првог светског рата.

Ради заштите од земаља које се нису мириле с Версајским мировним поретком, био је главни иницијатор стварања савеза Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка), а касније и Балканског савеза (Грчка и Турска). Његова унутрашња и спољна политика биле су оптерећене тешким наслеђем и сложеним друштвено-економским и политичким приликама у земљи и иностранству. Посебно тежњама земаља у окружењу које су показивали претензије према југословенској територији.

Замера му се стварање Југославије, а занемарују чињенице да је већина политичких, војних интелектуалних елита у Србији и Хрватској била за уједињење у заједничку државу. Заборавља се и чињеница да је дошло до промена у међународним односима после Октобарске револуције, због чега је Србија изгубила верног пријатеља. Веровало се да је стварањем велике уједињене државе могуће обезбедити бржи друштвено-економски развој земље, њену самосталност и независност. Стварање југословенске државе засноване на интегралном југословенству није се показало одрживим. О стварању Краљевине СХС – Југославије, међу ауторима постоје различита мишљења. Но, из данашње перспективе, идеја о заједничкој држави мора се посматрати у контексту ондашњих промена. Као владар великог међународног угледа настојао је да Југославију учини што јачом и независнијом. Због тога је многима сметао, па је пао као прва жртва фашизма у Европи. То је био велики ударац за даљи развој Краљевине Југославије.

Краљ Александар се супротставио двема великим силама у борби за ослобођење свог народа и заузима значајно место у српској историји. Свом народу је оставио много задужбина (Споменик незнаном јунаку на Авали, обнoвљену капелу Његоша на Ловћену, Споменик захвалности Француској на Калемегдану, студентски и дом ученика…). Зато се с правом питамо зашто је тако дуго запостављан овај изузетно заслужни српски владар. Зашто до пре неколико година у Београду није постојала улица с његовим именом и због чега му још није подигнут споменик и његовом оцу краљу Петру Првом? Време је да се овим заслужним српским владарима подигне споменик у Београду. На тај начин покаже поштовање према великанима наше историје.

Борислав Станојловић

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Младен Петровић, Крагујевац
О тој грани моје породице довољно говори чињеница да су сви моји Петровићи из Вишевца били у партизанима. Ђорђеви потомци су променили презиме а Николини су остали Петровићи. Однос краљевића према другим Петровићима је био непријатељски. Петар се оженио рођаком, Зорком и изродио децу. Инцест. Нек ми Бог опрости, али има нешто проклето код њих. Три пута славу мењаше. Александар није хтео да прими мога деду кад је отишао на Опленац. Преваром су дошли до имања на Опленцу. Постоји документација.
dr Slobodan Devic
Koliko mogu da primetim, opet nas pripremaju za neku novu Jugoslaviju. Kad se samo setim koliko nas je kostao taj istorijsko-megalomanski eksperiment, otvoreni Balkan mi dodje kao spasonosno resenje ...
Часлав
У библиотеци мога таста нашао сам Казнени законик издање 1932.године.,, Ко се јавно изјасни као Србин, Хрват или Словенац казниће се затвором 6 месеци (члан67).,, ко јавно прокламује другу националност од Југословенске казниће се затвором од 1 године (члан 69). И ово српски краљ? Сачувај Боже. Династији Карађорђевића, треба Повељом Уједињених нација, забранити да помисли да дође на српски престо. Република је СВЕТА!
Милош М.
Александар Карађорђевић је био врло лош владар за Србе. Он је трасирао пут Титу да нас уведе у комунизам. Да је послушао савете Живојина Мишића, српски народ би уредио српску државу и не би страдао преко милион у Другом светском рату. Он је се поносио Југословенством и себе називао првим Југословеном. А сада знамо колико нас је то коштало и уништавало. За Србе, он није никакав великан.
Земунац
Срби су били комунисти док је Тито још био обичан радник и ратни повратник из Русије. Капиталистички односи, а нарочито што је доста тих капиталиста било из редова ратних профитера водили су раднике ка комунизму, односно социјализму. Моји дедови и фамилија нису били предратни чланови партије, али су били радници, који су се борили за своја права. Оба деде су ми умрли од болести стечене ''лепим животом'' у краљевини почетком 40-тих остављајући удовице са малом децом да се сналазе.
Игор Г.
"Јеремија Крстић" Софија Јовановић (Београд, 1895 — Београд, 1979) била је добровољац и наредник српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године, добила је 13 одликовања. Што значи да је она најодликованија жена у Првом светском рату а не, част јој и чест, Милунка Савић. А и Политика би могла да објави један чланак о Софији Јовановић. Био ни ред.
Игор.Г
"Јеремија Крстић" Софија Јовановић је добила чак 13 ордена због заслуга у Великом рату. Лепотица и херој, ратница и дама… Све је ово била Софија Јовановић – добровољац и наредник српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године, жена коју су Французи називали „српска Јованка Орлеанка“. Само истине ради.
Игор.Г
"Јеремија Крстић" Софија Јовановић је добила чак 13 ордена због заслуга у Великом рату. Лепотица и херој, ратница и дама… Све је ово била Софија Јовановић – добровољац и наредник српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године, жена коју су Французи називали „српска Јованка Орлеанка“. Само истине ради.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.