Сликарство и кулинарство

Специјално за „Политику”
Салцбург – Већ неколико деценија фигуративно сликарство налази се у сенци уметничких форми у тренду, непопуларно виђено као застарели начин визуелног изражавања. Против ове тенденције не предузима се пуно, јер се и уметност, баш као и мода, усклађује са сезонским параметрима тржишне потражње. Ко је, и када, одлучио да фигуративно сликарство треба послати у пензију није више толико битно колико одговор на питање: Како му подићи цену и достојанствено га вратити на сцену?

Решењем ове загонетке се од маја 2005, између осталог, бави културна асоцијација ХангАРТ-7 иза које стоји аустријски концерн „Ред Бул”, а која је заживела захваљујући преданом ангажману Лиобе Редекер, координатора програма и директора организације „Базис Вин” (највећег дигиталног архива уметничких дела у Аустрији). Циљ ХангАРТ-а-7 је да врши „сталну промоцију младих талената и њихових каријера” и да путем редовних изложби у салцбуршком Хангару 7 – луксузном пословно-изложбеном простору власника „Ред Була” Дитера Матешица – представи најталентованије савремене сликаре у успону. Свака од изложби се концентрише на једну земљу (или град) и од 2005. своје ретроспективе добили су уметници из Аустрије, Кине, Шпаније, Њујорка, Русије, Јужне Африке, Мексика, Исланда и Швајцарске. У Хангару 7 је тренутно, као десета у низу, у току изложба „Delicatesse des couleurs” на којој су приказани радови савремених француских фигуративних сликара (траје до краја августа) за чију селекцију се постарала ко-кураторка Ан Малерб.

У склопу овог догађаја, у ресторану Хангара 7 „Икарус” – такозваном „холу славе” светске куварске елите – варјачу ће читавог августа држати француски глумац Жерар Депардје, гурман, хоби винар и гастроном. Захваљујући архитектури и ентеријеру Хангара 7, добрим делом музеја летелица и тркачких болида који се никада не уклањају са дисплеја, „Delicatesse des couleurs” је прва компактна синергија уметности, кулинарства и технике.

Француско фигуративно сликарство, које је у Салцбургу представљено кроз дела седамнаест уметника, може се дефинисати као монохромна нарација сведених пикторалних или линеарних формација. Иако их разликује употреба техника и садржаја, па чак и однос према феномену монохромности који се не може без оклевања везати за свако од њихових дела, гостујуће ауторе повезује однос према бојама и њихова специфична апликација, због чега је изложби дат поетичан назив „Delicatesse des couleurs”. Тако Ан-Лор Сакрист осликава неке од својих платна толико мрачним тоновима да она, посматрана из даљине, личе на црне монохромије. При томе „иконографија њених дела посматрача води назад у романтику једног Виктора Игоа или Арнолда Беклина” (Ан Малерб). Слично њој, Сизан Жаленк се поиграва силуетама, сенкама и бојама сличних нијанси које се таложе, преплићу и понекада загонетно мењају изглед представљених мотива.

Сликарство Жилијена Бенитона, кроз аутентичност сценографије из Мауританије, Сенегала и париских предграђа, као и због блискости према пределима и људима које осликава – лебди између хиперреализма и воајеризма. Због те екстремне „видљивости” мотива и примене интензивних боја, Бенитонове композиције оптички збуњују посматраче који се колебају око аутентичности насликаног.

Силвен Желинот користи моторно уље за своје сведене композиције позајмљене са фотографија људи, машина и природе. При томе, не води се естетским већ формалним квалитетом одабраног материјала. Што због технике сликања, тако и због хартије високог сјаја, ове комплексне слике од моторног уља губе своје јасне контуре.

Изложени су и радови Армана Жалија, Серван Мари, Оливијеа Мамонтеја, Жили Полидоро, Лоика Рагенеса, Емануела Режана, Флоранс Рејмон, Селима Саије, Хјуа Аламаргоа, Бенжамена Бриноа, Нине Чајлдрес, Силвије Фажфровске и Силвије Фаншон.

-----------------------------------------------------------

Мирјана Марковић у колажу

Иако није показан на изложби у Салцбургу, „Политика” је колаж Нине Чајлдрес „Сена/Мирјана” (2006) открила у каталогу париске галерије „Бернар Жордан”. На питање због чега се Мирјана Марковић неколико пута појављује у њеним ликовним композицијама, уметница нам је одговорила: „Једно време сам се бавила Балканом и у једном тренутку сам открила невероватну физичку сличност између босанске певачице Сене и Мирјане Марковић. У колажима сам их ставила једну поред друге као симболе поларитета добра и зла, као два наличја једног, на први поглед истог, лика.”