Наследници Серђа Матареле – Супер Марио или Кавалијере

Ко ће на функцији председника Италије наследити Серђа Матарелу, коме 3. фебруара истиче седмогодишњи мандат – спасилац нације Супер Марио или препредени Кавалијере, познат по „бунга-бунга” журкама?

Без обзира на то да ли ће у председничку палату Квиринале ући Марио Драги (74) или Силвио Берлускони (85), Италија после председничких избора 24. јануара ризикује поновни улазак у период политичке нестабилности, који би могao да се заврши и ванредним изборима.

Аналитичари „Голдман Сакса” упозоравају да би прерани одлазак премијера Драгија на председничку функцију довео у неизвесност нову владу и ефикасност њене политике. Због различитих интереса међу странкама у парламенту и потребног времена да се дође до консензуса за формирање нове владајуће коалиције, могло би доћи до одлагања коришћења 200 милијарди евра из Фонда ЕУ за реформе и опоравак привреде од последица пандемије короне.

Бивши гувернер Европске централне банке, који већ 11 месеци успешно води технократску владу националног јединства, уочи Нове године послао је сигнал да не би имао ништа против да наследи Матарелу. По политичкој традицији, непожељно је себе јавно кандидовати на председничким изборима, који иначе по својој процедури и закулисним страначким договорима више личе на изборну конклаву која бира папу. За разлику од Драгија, бивши медијски тајкун, који је четири пута био премијер, улазак у палату Квиринале не види само као круну своје политичке каријере, већ и као прилику да се председничким имунитетом заштити од нових судских процеса.

Лидер десничарске странке Лига Матео Салвини јуче је изјавио да ће блок десног центра подржати настојање бившег премијера Силвија Берлусконија да постане председник Италије. „Десни центар је чврст и једногласан у подршци Берлусконију, нећемо прихватити идеолошки вето левице”, истакао је Салвини у саопштењу поводом реаговања странака левог центра, које су осудиле Берлусконијеве председничке амбиције.

Берлускони, лидер странке Форца Италија, још почетком децембра кренуо је у отворену кампању, пославши свим посланицима збирку својих најлепших говора с поруком „Мислим да Берлускони може да буде користан за земљу”. Бивши премијер с хипотеком бројних политичких скандала, који отворено прети да ће његова странка изаћи из владе ако Драги постане председник, већ је стигао у Рим, где снажно лобира међу посланицима.

Међу кандидатима који би на председничким изборима могли да помрсе рачуне Драгију и Берлусконију спомињу се некадашњи двоструки премијер Ђулијано Амато, министарка правде Марта Картабија, бивши председник доњег дома Пјер Фердинандо Касини, али и садашњи еврокомесар за економију и бивши премијер Паоло Ђентилони.

Шефа италијанске државе бира изборно тело од 1.007 чланова, које се састоји од 949 парламентараца и 58 регионалних делегата. Очекује се да ће цео процес трајати око шест сати. Електори на празним листићима сами исписују име кандидата. У прва три круга гласања потребна је двотрећинска већина за избор новог председника. Након тога, довољна је проста већина да би се дошло до победника.

Иако ниједан Италијан није непосредно гласао за Марија Драгија на изборима, непуних годину дана откако је преузео руковођење владом велика већина грађана нема ништа против да овај бивши банкар остане до краја мандата 2023. године. Драги је фаворит и кад је реч о председничким изборима. Анкете показују да човек који је 2012. године спасио еврозону од распада има подршку 50 одсто грађана да постане председник, док Берлусконијеву кандидатуру подржава 39 одсто испитаника.

Кандидатуру Берлусконија, који је у својој политичкој каријери преко главе претурио четрдесетак судских процеса, али и два тумора, операцију срца и ковид 19, Ђузепе Провенцано, заменик председника Демократске партије, назива трагичном шалом. Али, аналитичари упозоравају да бившег премијера, коме је привремено забрањено обављање јавних функција након осуде за пореску превару 2013. године, не схватају као аутсајдера, јер је и раније показивао вештину да извуче корист из немогућих ситуација.

Да би спречили потенцијални улазак Берлусконија у Квиринале, италијански дневник „Фато Квотидијано” је покренуо петицију коју је потписало више од 200.000 људи и у којој се позивају парламентарци да не дају глас човеку који је после Бенита Мусолинија био најдуже на власти: „Председник републике мора да буде гарант устава, док је Силвио Берлускони гарант корупције и проституције”.

Сада је главна дилема да ли Драги и даље остаје премијер или ће заменити Матарелу. Његова добра међународна репутација смирила је страсти у хаотичном парламенту и вратила углед Италији на финансијским тржиштима. Ако постане председник, трасираће пут ка новим изборима, који би на власт могли да доведу националисте и десничаре, што би могло да буде погубно за будуће односе Рима и Брисела. Ако пропадне италијански економски опоравак од пандемије, неизбежно би биле погођене и остале чланице ЕУ.