Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Судбина талената

Зорица Пантић (Фото Википедија/Светислав Пантић)

У штампи се повремено објављују вести о успесима наших научника и стручњака које постижу у страним земљама. Тако је 6. јануара писано и о Зорици Пантић. Нисмо ми једина земља из које су одлазили и одлазе најспособнији млади кадрови који постижу знатне успехе у богатим страним срединама. Сигурно је да се натпросечни таленти рађају на свим странама света, али их најлакше сакупљају развијеније земље. Оне им нуде слободу стваралаштва и боље животне услове. Није овде реч о томе да богате земље добијају бесплатно школоване кадрове, већ о откривању најспособнијих од мноштва приспелих високообразованих особа које желе да остваре оно што у својим земљама не могу.

Тај процес сакупљања талената подсећа на познати „данак у крви”, само што се избор некада дешавао у младом узрасту и о школовању се бринула империја. У оба случаја ускоро се међу одабранима издвајају појединци који постижу веће успехе. Разлика је само у томе што студенти данас одлазе својевољно. Кад постигну жељени успех, тамо сигурно остају.

Ево два примера организованог одласка у САД. У време економске блокаде Србије професор Миодраг Радуловачки долазио је у Београд и Нови Сад да пробере заинтересоване апсолвенте или тек дипломиране стручњаке и одведе их у Чикаго на боравак од месец дана како би се упознали с одељењима универзитета где би могли да се упишу на програм докторских студија. Тај тзв. Recruitment програм (врбовање студената), професор је представио ректору Универзитета у Београду као међународну сарадњу два универзитета. Више од половине тих студента уписало се на докторске студије, а стипендија им је покривала животне трошкове. Од свих који су докторирали ниједан се није вратио у Србију. Сличан програм је у граду Милвокију, у држави Висконсин, водио професор Жељко Бошњак. Од четрдесетак учесника у програму, половина доктора наука вратила се у Хрватску, јер је професор доводио само оне младе стручњаке који су већ били запослени. Тако су они имали где да се врате.

Од оваквих групних позива на дошколовање израженији су индивидуални одласци у Америку, али и у друге западне земље. Најчешће је појединцима помагао тзв. Фулбрајтов програм размене стручњака, али је било још сличних фондова у Америци и већим европским земљама. Најуспешнији млади истраживачи задржали су се у тим срединама.

А како се код нас раније одвијала размена научника? По позиву су у Београд и друге наше градове долазили лекари и многи талентовани стручњаци који су завршили студије на страним факултетима. Тако је Иван Ђаја ускоро након одбране дисертације на Сорбони позван у Београд, где је радио све до смрти. Сличан позив упућен је и Милутину Миланковићу. Поред тих примера, било је мноштво оних који су на стране универзитете одлазили на усавршавање. Они су у страним институцијама учествовали у значајним истраживањима, али су се вратили, а знање су преносили млађим колегама и друштву.

Слично се дешавало и у богатијим земљама од наше. Тако је Улф Сванте фон Еулер добио стипендију која му је омогућила да се усавршава у страним истраживачким лабораторијама по свом избору. Затим се вратио кући и у Шведској радио све до смрти. Повремено је путовао, а чак два пута долазио је и у Југославију. Као добитник Нобелове награде, у Тузли је 1982. године држао предавање мојим постдипломским студентима.

Увек ће неке способне и одважне особе вући жеља за личним успехом и многи ће наду да то остваре потражити одласком у најразвијенију земљу. Али, да мале земље не би губиле таленте, оне би морале да их препознају и обезбеде им најбоље услове за рад. Оне ретке који ипак одлазе и постижу светске успехе треба ценити због достигнућа која су оставили човечанству. Мада се и у малој земљи и скромним условима некада стварају врхунска дела. Наше примере саопштио сам у „Ајнштајновом часопису за биологију и медицину” (Einstein J. Biol. Med., 2003; 20:23-27).

Академик Рајко Игић,
Чикаго, Илиноис

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Na odlazak u inostranstvo se kod nas u Srbiju posmatra kao na oblik "izdaje". A to što mladi ljudi nemaju perspektivu i što se muče sa elementarnom egzistencijom, to se stavlja u drugi plan. Biće nam bolje kada mi postanemo bolji, kada pojave u društvu nazovemo pravim imenom. Veza, mito ili političko angažovanje su neophodni ukoliko se želite zaposliti u struci u Republici Srbiji. Odabrao sam odlazak iz Srbije pre 5 godina i jedino za čim žalim jeste što se na taj potez nisam odlučio ranije.
Nikola Pavlović
Uspeh u sprečavanju odliva mozgova se ne postiže stihijski, nasumice već isključivo na osnovu dobro definisane kratkoročne i dugoročne strategije države. Nažalost takva strategija kod nas ne postoji i pitanje je kada, ili što je još gore, da li će ikada biti jasno definisana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.