Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО ТО ТАМО ПРЕВОДИ

Реченице да теку као планинска река

Превод би требало да делује као да је писан на језику на који се преводи, без неравнина, кривудања, отеклина и упала
Ели Гилић (Фото: лична архива)

Кад се говори о књижевном превођењу, мора се рећи како је неопходно добро владање језиком с ког се преводи и, наравно, још боље познавање језика на који се преводи. Наравно, не смеју се заобићи ни образовање, свестраност и спремност да се призна како је све то ипак недовољно – знања никад довољно и оно се стално мора стицати и повезивати с већ наученим. То ће сваки преводилац ставити на прво, друго и треће место.

Међутим, додала бих како је за добро књижевно превођење потребно умеће. Узмимо два хирурга. Један ће солидно обавити захват и пацијент ће се потпуно опоравити, али велики вијугави ожиљак ће месецима упадати у очи. Други ће пак хирург оставити раван ожиљак који ће после неколико месеци готово сасвим избледети. То је оно чему добар преводилац мора да стреми: превод би требало да делује као да је писан на језику на који се преводи, без неравнина, кривудања, отеклина и упала. Свака реч мора да звучи природно, ниједна не сме да зашкрипи и реченице би требало да теку као планинска река.

Такво умеће се, наравно, стиче искуством. Међутим, темељ вештине је у тананом осећају који добри преводиоци имају и пре него што преведу прву страницу. Тај осећај за језик је тешко објаснити те се прибегава мистериозној фрази „оно нешто”, коју користимо и кад не умемо да објаснимо зашто неко плени појавом. Знам, испада да је превођење тајанствена, готово алхемичарска вештина, али мислим да то бар малим делом важи за сва занимања. Да бисмо били добри у било чему, потребно је управо „оно нешто”, што ће некоме са стране деловати несхватљиво па можда и као мађионичарски трик, оно нешто због чега смо изабрали да се бавимо баш тиме уместо нечим лакшим или боље плаћеним.

Још један чаробни састојак доброг превођења јесте љубав. То је усамљенички посао. Сатима не проговарате, изгубљени у свету који је неко измаштао. Живите с јунацима из књига неколико сати дневно и некако се саживите с њима. Немало пута сам плакала заједно с њима, а дешавало се и да се растужим због растанка кад завршим превод, питајући се како ли ће се снаћи у новим авантурама без мене, заборављени на полици међу другим књигама. Једна реченица постаје веома варљив појам јер може да се неприметно стопи са следећом и оном после ње... све док се ручак не угљенише на шпорету. А друга реченица се опире препакивању на други језик, крајеви штрче а средина је џомбаста, тако да у рвању с њом може да прође и читав сат. Наравно, истрајност и љубав побеђују препреке, баш као у бајкама.

И управо због те љубави мислим да роботи, програми и апликације никад неће моћи да преводе књижевност иако не сумњам да се добро сналазе с техничким текстовима и упутствима. Ако би успели да испрограмирају машине да осећају, онда би можда могле да се ухвате у коштац с књижевним превођењем. Али тад би покупиле и ружна људска осећања попут жеље за поробљавањем и истребљењем, тако да би нас претвориле у роботе или убиле па нам не би ни било важно ко и како преводи.

Преводитељка са српског на енглески и с енглеског на српски језик

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Ако је именица ''преводитељ'' кроатизам, онда је и ''преводитељка'' кроатизам. Српски се каже ''преводилац'', а онда би ''родно равноправни'' назив био ''преводилица''. И то би требало да зна неко чији је посао познавање језика.
Вршилица
Није то баш тако црно-бело. Узмите пример именице "гледалац" у српском и "гледатељ" у хрватском. У оба случаја женски род именице јесте "гледатељка". Или реч "слушалац", односно "слушатељ"... А шта ће да буде у случају мушкарца који врши пшеницу који је вршилац - како се онда зове жена која врши жито, а како машина којом се врши жито?
Же днеп, Реков оде
"...не сумњам да се добро сналазе с техничким текстовима..." Значи, ви сматрате да за преводиоце који не преводе књижевне садржаје више неће бити посла, зато што ће их успешно заменити компјутерски софтвер!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.