Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корона повећала број венских тромбоза

Најугроженији су старији пацијенти, непокретне особе, као и они који имају хроничне болести. – На респираторима 137 оболелих
Корона повећала број венских тромбоза
Лекари и даље упозоравају на опрез и поштовање мера, међу којима је и ношење маски (Фото Н. Марјановић)

У Србији је у последња 24 часа евидентирано 3.876 нових случајева вируса корона на основу 12.239 тестираних узорака, а преминуле су још 62 особе. Према подацима Министарства здравља, тренутно је хоспитализован 3.851 пацијент, од којих је 137 на респираторима.

Иако је број заражених у паду, лекари и даље апелују на опрез и упозоравају на честе дугорочне последице ковида 19. Уз подсећање да је реч о системској болести која погађа све органе, др Богдан Црнокрак, помоћник директора за медицинска питања КБЦ „Бежанијска коса” каже да се најчешће јављају кардиоваскуларни проблеми. Према његовим речима, пацијенти се јављају и ендокринолозима, гастроентеролозима и пулмолозима.

„Уочавају се врло лоша регулација притиска, поремећај ритма, регулације гликемије, као и гастроентеролошке тегобе, болови у стомаку, дијареја”, казао је Црнокрак за РТС.

На питање да ли су тромбозе чешће код делте или омикрона, он је казао да се у односу на период од пре годину дана број тромбоза у артеријама драстично смањио.

„И код омикрона и код делте стање је врло слично – артеријских тромбоза има знатно мање за разлику од венских, код којих смо приметили да су у порасту. Значи, знатно је већи пораст венских тромбоза са свим последицама”, навео је Црнокрак, додајући да су најугроженији старији пацијенти, непокретне особе, као и они који иначе имају ризик од тромбозе, односно болују од хроничних болести.

Говорећи о времену потребном за опоравак организма након ковида 19, он је казао да оно варира од пацијента до пацијента.

„Најбоље прођу пацијенти који су већ прележали ковид 19 и који су вакцинисани. За разлику од њих, они који нису вакцинисани и нису прележали ковид 19 могу да и у овом најновијем таласу развију озбиљне компликације и озбиљну форму болести”, навео је Црнокрак.

Он је казао да је од почетка године у КБЦ „Бежанијска коса” прегледано око 12.000 пацијената, али се у последње време њихов број смањује. Тако је пре три недеље болница била пуна, а данас има 10 одсто слободних места. Такође, у односу на период од пре две седмице, када је дневно у просеку прегледано око 270 пацијената, мањи је и притисак на пријемно-тријажну амбуланту у којој се сада прегледа око 150 људи на дан.

Говорећи о старосној структури, он је казао да је у односу на новембар прошле године сада просечна старост пацијената десет година већа.

„У новембру је у просеку старост пацијената била око 62 године, а сада 71 годину. То су углавном хронични пацијенти с пратећим болестима”, истакао је Црнокрак.

Преговори о производњи назалне вакцине у Србији

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић изразио је очекивање да би у Србији, осим вакцине „спутњик лајт”, могла да почне и производња назалне вакцине која, када се прими заједно с обичним цепивом, пружа 100 одсто заштите од вируса корона. Поповић је за Танјуг рекао да су у току преговори с московским Институтом „Гамалеја” и да се у марту или априлу очекује да у Београд дође челник те институције Александар Гинзбург. „Разговараћемо и о производњи назалне вакцине, која ће бити у облику спреја, а већ су је примили бројни политичари, привредници, глумци, певачи и показала је изванредне резултате”, рекао је Поповић.

Он је појаснио да се очекује да ће до краја априла или маја бити завршена сва истраживања у вези с тим цепивом и да ће кренути производња, након чега ће Србија моћи да договори да се назална вакцина производи и код нас.

Према његовим речима, Институт „Торлак” је до сада већ произвео близу два милиона доза обичне „спутњик” вакцине.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Фајзермектин
Кардиоваскуларни проблеми могу бити од вакцинације. Медицинска пракса звана "аспирација ињекције" спречава да садржај вакцине не оде у крвоток директно већ у мишићно ткиво. Др. Џон Кембел (Dr. John Campbell), енглески медицинар, тврди у својој Јутјуб емисији да је узрок многих срчаних и неуролошких проблема неправилно давање (eng. administering) вакцине.
@Vitez
YouTube или не, интрамускуларна инјекција треба да иде у мишић (отуд назив), а не у крвни суд. Зато се даје у мишић куда не пролазе велики крвни судови: делтоид или глутеус. За додатну безбедност, кад се игла уведе, кратко се клип шприца повуче. Ако у шприц не уђе крв, значи да није погођен крвни суд и може да се убризгава. У супротном, мора да се убада на другом месту.
Vitez
Ma ako je sa Jutjuba mora da je u pravu i da je veliki stručnjak, jer samo su na Jutjubu takvi. Ko nije na Jutjubu taj pojma nema.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.