Ердоганова игра на две карте

Док европске земље најављују нове санкције против Русије, Анкара не планира да изазива Москву због војне интервенције у Украјини после признања две источне покрајине Доњецк и Луганск. Турска је критиковала тај „неприхватљив потез” и позвала Москву да поштује суверенитет и територијални интегритет, као што је урадила и 2014. године после руске „анексије” Крима, полуострва на којем живе Татари, муслимански народ историјски близак Турцима.

„Упркос разлици у ставовима око садашње кризе у Украјини, ми развијамо сарадњу с обе земље. Сада, кад је избио сукоб, нисмо се сврстали ни уз једну страну. Не можемо да одустанемо од наших националних интереса, ако то неко затражи од нас. Напротив, ми смо једина земља НАТО-а која одржава дијалог и с Кијевом и с Москвом како би се окончао сукоб”, без дипломатског увијања објашњава председник Реџеп Тајип Ердоган.

Сврставање на једну или другу страну Анкару би скупо коштало. Турска држи отворене канале и ка Москви и ка Кијеву како би избегла лекцију коју јој је Владимир Путин очитао крајем 2015. године, после обарања руског авиона Су-24 у пограничном подручју према Сирији. Москва је тада увела санкције Анкари: блокирала је све чартер летове с туристима према Медитерану, обуставила увоз пољопривредних производа и ограничила рад турских грађевинских фирми. То је, према рачуницама локалних медија, за пола године коштало Турску око осам милијарди долара, због чега се председник нашао на удару домаћих привредника. Сарадња је обновљена тек после јавног извињења Ердогана због тог инцидента с авионом. Анкара сада очигледно жели да избегне репризу тог догађаја, поготово што се примичу председнички и парламентарни избори, који се одржавају за нешто више од годину дана.

Анкара мора, како се сада званично објашњава, да брани националне интересе. Турска и Русија имају робну размену која је премашила 40 милијарди долара, Москва је главни снабдевач Турске природним гасом, на југоистоку Анадолије годишње летује осам милиона руских туриста који остављају милијарде долара, руске фирме подижу прву атомску централу у југоисточној Анадолији. Две земље имају развијену и војну сарадњу: упркос жестоком противљењу НАТО-а, пре свега Америке, Анкара је купила руске ракетне системе С-400.

И Украјина је све већи економски и војни партнер Турске. Трговина је достигла седам милијарди долара, Кијев купује турско наоружање, укључујући и беспилотне војне дронове „бајрактар”, због чега је Москва више пута протестовала. Председник Ердоган је у фебруару посетио Кијев и даље покушава да се наметне као „непристрасни посредник” између две земље. Он је у телефонским контактима с председником Путином, са којим последњих година сарађује и око решавања кризе у Сирији и Либији, иако тамо стоје на супротним странама барикаде, али су до сада успевали да избегну директне сукобе.

Ердоган и даље настоји да се наметне као посредник између Москве и Кијева, пошто су друге НАТО земље ископале „ратне секире” с Владимиром Путином. Он је убедио председника Володимира Зеленског да се у Истанбулу нађе за истим столом с Владимиром Путином, али Москва очигледно не прихвата ту иницијативу. Ердоган се не предаје, што потврђује садашња игра на две карте и уздржан став према руској војној интервенцији у Украјини, коју квалификује као „неприхватљив потез” Москве.