Може ли СБ УН да заседа без Русије

Руски амбасадор у Америци пожалио се пре неколико дана да у Вашингтону скоро да нема ниједне особе која жели с њим да разговара.

Откако је почео рат у Украјини, Анатолиј Антонов не може да закаже ниједан састанак у Белој кући, Стејт департменту или Конгресу. Како је додао у интервјуу за „Политико”, сматра да је такво стање неодрживо јер Вашингтон и Москва морају да размењују ставове у вези с бројним питањима – од борбе против тероризма до вируса корона.

Изопштавање Анатолија Антонова из вашингтонских кругова сведочи о „моди” која је завладала у међународним односима, а која се последња два месеца своди на протеривање дипломата или њихову изолацију. У овом периоду западне земље су прогласиле више стотина руских дипломата за непожељне особе, а Кремљ је узвраћао реципрочним мерама, па је дипломатија обесмишљена, и то сад кад је најпотребнија.

Антонов истиче да је Америка истерала тако много људи из руске амбасаде да се међу њима нашао чак и његов кувар. Једини толико усамљен је још само амерички амбасадор у Москви, и то из истих разлога. И Џон Саливан се жалио на испражњене канцеларије јер је Москва листом протеривала америчке дипломате, укључујући Саливановог најближег сарадника, другог човека у амбасади.

Највећу пажњу привукло је кад је Вашингтон недавно за непожељне особе прогласио 12 руских дипломата у Уједињеним нацијама, после чега се поставило питање да ли је то, у ствари, заобилазни начин да се Москва изгура с Ист Ривера. Кад је украјински председник Володимир Зеленски позвао да се Русија избаци из Савета безбедности УН, то је деловало нереално јер је Москва стална чланица овог тела и има право вета на сваку одлуку, па и на предлог да буде искључена. Не постоји званичан начин да се искључи стална чланица СБ УН, али да ли би Америка то могла неформално да уради тако што би све руске дипломате из УН прогласила за непожељне особе?

Према споразуму између САД и УН о седишту Светске организације, вашингтонска влада је обавезна да страним дипломатама који службују на Ист Риверу омогући улазак у Америку и да им гарантује дипломатски имунитет. И поред тога, Америка је задржала право да дипломате Светске организације прогласи за непожељне особе и да их протера ако сматра да злоупотребљавају привилегије и да не раде оно због чега су дошли у Њујорк. Углавном је објашњење да је реч о шпијунима.

„(Руске) дипломате су замољене да напусте САД јер су се бавиле активностима које нису у складу с њиховим одговорностима и обавезама”, казао је Ричард Милс, заменик амбасадора САД у УН.

И раније се дешавало да је земља домаћин за неког страног дипломату у УН саопштавала да је персона нон грата, а 1986, на врхунцу хладног рата, Америка је у једном цугу истерала 25 совјетских дипломата у Светској организацији. Вашингтонска влада се позивала на кршење међународних конвенција о дипломатама и на право да одбрани сопствену безбедност, објашњавајући да су тих 25 људи били шпијуни. Поводом овог случаја, „Журнал међународног права” Њујоршког правног факултета закључио је да „дипломатски имунитет не значи и имунитет од протеривања”.

Јелица Горданић, стручњак за право међународних организација и научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду, објашњава за „Политику” да не би било могуће протерати све руске дипломате с Ист Ривера и онемогућити Русији да врши своју улогу у Савету безбедности.

„До сада се није у пракси десило да су протеране све дипломате неке државе из УН. Русија је интегрални део Савета безбедности. Без Русије, Савет безбедности није целокупан. Не може се у том случају говорити о активностима овог органа, гласању, одлукама уколико једна стална чланица није део тога”, истиче Јелица Горданић.

УН би могле да пробају да суспендују неку чланицу и тако што би одбиле да признају пуномоћје делегацији дате државе. Генерална скупштина УН одбила је да призна акредитиве јужноафричких дипломата за време апартхејда тврдећи да влада која је послала ове дипломате не представља већину становништва. Тако је Јужна Африка била дефакто суспендована из УН. Да ли је то и сад могуће?

„Теоретски, Генерална скупштина може да одбије признање пуномоћја руским дипломатама. Међутим, то се не може десити овог момента. О овом питању се можда може интензивније размишљати у септембру, кад почиње ново заседање Генералне скупштине. Верификациони комитет проверава пуномоћја с формалне стране и проверава да ли их је издала легитимна влада државе чланице. УН ретко користе одбијање признања пуномоћја као неку врсту санкције. Kао најпознатији случај наводи се суспензија чланства у Генералној скупштини Јужне Африке 1974, до чега је дошло услед вишедеценијске политике апартхејда у овој држави. Питање је шта ће бити са сукобом у Украјини до септембра и почетка заседања Генералне скупштине”, сматра наша саговорница.

Према њеним речима, „покушаји да се Русија искључи из СБ или Генералне скупштине донели би више штете него користи у смислу комуникације и размене информација” и то баш у организацији која је основана с циљем мирног решавања спорова.

„Самим тим, решење кризе у Украјини било би још неизвесније”, закључује Јелица Горданић.