Može li SB UN da zaseda bez Rusije

Ruski ambasador u Americi požalio se pre nekoliko dana da u Vašingtonu skoro da nema nijedne osobe koja želi s njim da razgovara.

Otkako je počeo rat u Ukrajini, Anatolij Antonov ne može da zakaže nijedan sastanak u Beloj kući, Stejt departmentu ili Kongresu. Kako je dodao u intervjuu za „Politiko”, smatra da je takvo stanje neodrživo jer Vašington i Moskva moraju da razmenjuju stavove u vezi s brojnim pitanjima – od borbe protiv terorizma do virusa korona.

Izopštavanje Anatolija Antonova iz vašingtonskih krugova svedoči o „modi” koja je zavladala u međunarodnim odnosima, a koja se poslednja dva meseca svodi na proterivanje diplomata ili njihovu izolaciju. U ovom periodu zapadne zemlje su proglasile više stotina ruskih diplomata za nepoželjne osobe, a Kremlj je uzvraćao recipročnim merama, pa je diplomatija obesmišljena, i to sad kad je najpotrebnija.

Antonov ističe da je Amerika isterala tako mnogo ljudi iz ruske ambasade da se među njima našao čak i njegov kuvar. Jedini toliko usamljen je još samo američki ambasador u Moskvi, i to iz istih razloga. I Džon Salivan se žalio na ispražnjene kancelarije jer je Moskva listom proterivala američke diplomate, uključujući Salivanovog najbližeg saradnika, drugog čoveka u ambasadi.

Najveću pažnju privuklo je kad je Vašington nedavno za nepoželjne osobe proglasio 12 ruskih diplomata u Ujedinjenim nacijama, posle čega se postavilo pitanje da li je to, u stvari, zaobilazni način da se Moskva izgura s Ist Rivera. Kad je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao da se Rusija izbaci iz Saveta bezbednosti UN, to je delovalo nerealno jer je Moskva stalna članica ovog tela i ima pravo veta na svaku odluku, pa i na predlog da bude isključena. Ne postoji zvaničan način da se isključi stalna članica SB UN, ali da li bi Amerika to mogla neformalno da uradi tako što bi sve ruske diplomate iz UN proglasila za nepoželjne osobe?

Prema sporazumu između SAD i UN o sedištu Svetske organizacije, vašingtonska vlada je obavezna da stranim diplomatama koji službuju na Ist Riveru omogući ulazak u Ameriku i da im garantuje diplomatski imunitet. I pored toga, Amerika je zadržala pravo da diplomate Svetske organizacije proglasi za nepoželjne osobe i da ih protera ako smatra da zloupotrebljavaju privilegije i da ne rade ono zbog čega su došli u Njujork. Uglavnom je objašnjenje da je reč o špijunima.

„(Ruske) diplomate su zamoljene da napuste SAD jer su se bavile aktivnostima koje nisu u skladu s njihovim odgovornostima i obavezama”, kazao je Ričard Mils, zamenik ambasadora SAD u UN.

I ranije se dešavalo da je zemlja domaćin za nekog stranog diplomatu u UN saopštavala da je persona non grata, a 1986, na vrhuncu hladnog rata, Amerika je u jednom cugu isterala 25 sovjetskih diplomata u Svetskoj organizaciji. Vašingtonska vlada se pozivala na kršenje međunarodnih konvencija o diplomatama i na pravo da odbrani sopstvenu bezbednost, objašnjavajući da su tih 25 ljudi bili špijuni. Povodom ovog slučaja, „Žurnal međunarodnog prava” Njujorškog pravnog fakulteta zaključio je da „diplomatski imunitet ne znači i imunitet od proterivanja”.

Jelica Gordanić, stručnjak za pravo međunarodnih organizacija i naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, objašnjava za „Politiku” da ne bi bilo moguće proterati sve ruske diplomate s Ist Rivera i onemogućiti Rusiji da vrši svoju ulogu u Savetu bezbednosti.

„Do sada se nije u praksi desilo da su proterane sve diplomate neke države iz UN. Rusija je integralni deo Saveta bezbednosti. Bez Rusije, Savet bezbednosti nije celokupan. Ne može se u tom slučaju govoriti o aktivnostima ovog organa, glasanju, odlukama ukoliko jedna stalna članica nije deo toga”, ističe Jelica Gordanić.

UN bi mogle da probaju da suspenduju neku članicu i tako što bi odbile da priznaju punomoćje delegaciji date države. Generalna skupština UN odbila je da prizna akreditive južnoafričkih diplomata za vreme aparthejda tvrdeći da vlada koja je poslala ove diplomate ne predstavlja većinu stanovništva. Tako je Južna Afrika bila defakto suspendovana iz UN. Da li je to i sad moguće?

„Teoretski, Generalna skupština može da odbije priznanje punomoćja ruskim diplomatama. Međutim, to se ne može desiti ovog momenta. O ovom pitanju se možda može intenzivnije razmišljati u septembru, kad počinje novo zasedanje Generalne skupštine. Verifikacioni komitet proverava punomoćja s formalne strane i proverava da li ih je izdala legitimna vlada države članice. UN retko koriste odbijanje priznanja punomoćja kao neku vrstu sankcije. Kao najpoznatiji slučaj navodi se suspenzija članstva u Generalnoj skupštini Južne Afrike 1974, do čega je došlo usled višedecenijske politike aparthejda u ovoj državi. Pitanje je šta će biti sa sukobom u Ukrajini do septembra i početka zasedanja Generalne skupštine”, smatra naša sagovornica.

Prema njenim rečima, „pokušaji da se Rusija isključi iz SB ili Generalne skupštine doneli bi više štete nego koristi u smislu komunikacije i razmene informacija” i to baš u organizaciji koja je osnovana s ciljem mirnog rešavanja sporova.

„Samim tim, rešenje krize u Ukrajini bilo bi još neizvesnije”, zaključuje Jelica Gordanić.