„Фајнал фор” донео око 30 милиона евра

Завршни турнир Евролиге у Београду, популарни „Фајнал фор”, довео је у Београд око 18.000 гостију и донео граду приход од око 30 милиона евра, каже Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда.

– То је чист приход, али нама се организација оваквих догађаја вишеструко исплати. А када саберете колико би коштало да се огласите у тим медијима у којима је Београд минулих дана помињан, то би сигурно износило око милион евра. И трећа корист од турнира јесте то што одавде нико није отишао незадовољан јер није било ни једног јединог инцидента. Сви су се лепо провели и другима ће пренети лепе утиске о нашој земљи – уверен је Поповић.

О нашем угледу, сматра он, говори доста и то што је турнир требало да буде одржан у Берлину па је после тога донета одлука да ипак буде у Београду.

– Ми смо у тој ситуацији били логичан избор, држали смо ствари под контролом кад је реч о вирусу корона. У спортском свету ми важимо за једну од најзанимљивијих дестинација. Два месеца пред завршни турнир нам је речено да смо добили домаћинство баш зато што се веровало да ћемо једино ми у тако кратком року моћи то да припремимо како треба – објашњава Поповић.

Он подсећа да се Београд као добар домаћин овог такмичења показао још 2018. године када су људи из Евролиге рекли да је то најбоље организован турнир до тада. У смештајним објектима у граду тражило се место више па су вајду од ове спортске манифестације видели и околни градови. И ове године било је много света, али се наша туристичка сцена у међувремену мало изменила па смо толики број посетилаца можда мало и боље дочекали.

– Нисмо спавали за време вируса корона. Радило се на свему, почев од инфраструктурних пројеката, преко туристичких атракција, до смештајних капацитета. У односу на период пре пандемије имамо три хотела мање, али категорисани приватни смештај сада нам је више него удвостручен – каже Поповић.

Публика је, истиче, једва дочекала да после две године одржавања турнира без гледалаца коначно дође у Београд и прати своје омиљене спортисте. Наруку нам је ишло и госте додатно мамило то што су, у односу на друге европске градове, код нас цене много повољније.

– На турнир су се пласирали Реал и Барселона који су за Шпанце као за нас Црвена звезда и Партизан. Људи из Шпаније нису зато само долазили због тога што је реч о „Фајнал фору”, већ и зато што је то за њих „ел класико” или како ми то зовемо „вечити дерби”. Били су нам и Турци који су прошлогодишњи освајачи, а нама је та земља највеће тржиште. Они, дакле, углавном нису ту први пут и долазе нам са великим поверењем. Уз то, Олимпијакос који се последњи пласирао има традиционалне везе са једним нашим великим клубом. Грци су тако знали да ће овде бити добро дочекани, па зато и не чуди што се данима у централном градском језгру на све стране чуо грчки језик – илуструје Поповић.

А узлет спортског туризма почео је – не тако давно. Прва већа међународна спортска надметања која су нашој земљи и Београду додељена после укидања санкција и стабилизације ситуације у Србији била су европска првенства за кошаркаше и одбојкаше 2005. И то је био сам почетак јер је убрзо, пошто се Београд доказао да и те како уме да буде одличан домаћин, кренула експанзија доделе домаћинстава спортских догађаја Србији и нашем главном граду. Тако се већ 2006. на Ташмајдану играо најбољи европски ватерполо, такмичење са доста еуфорије јер је на њему свеже осамостаљена Србија освојила прво злато као независна земља.

Један од најмасовнијих спортских догађаја у нашој земљи била је Универзијада 2009, да би потом уследили ЕП за одбојкашице 2011, ЕП за рукометаше и рукометашице 2012, Светско првенство за рукометашице 2013, па европско за веслаче 2014. Онда су се као на траци низала европска првенства у ватерполу 2016. када је у „Арену” инсталиран и базен, па је исте године на истом месту Београд дочекао и европске футсалере, а 2017. атлетичаре са Старог континента.

Годину касније у нашем граду весла су укрстили и кајакаши и кануисти, а 2019. мајсторије под обручем демонстрирале су европске кошаркашице. Ни прошле године „Арена” није мировала јер су у овој дворани борилачке тактике приказали и боксери из целог света, а после деценију паузе Београд је поново био један од домаћина европским одбојкашицама. Неколико месеци касније српска и инострана публика у Београду у „Штарк арени” уживала је и у вештинама светског атлетског крема.

Велику пажњу публике из земље и иностранства привлачили су и кошаркаши 2016. и 2021. када је наш град био један од домаћина олимпијског квалификационог турнира у овом спорту, као и финала „Дејвис купа” и тениски турнир „Србија опен”.

Београд је у претходних двадесетак година био домаћин и многих других спортских надметања, али ова поменута су нека од највећих која су окупила бројне такмичаре и спортске туристе. Осим што су уживали у спортским надметањима, они су искористили прилику да мало упознају и српску престоницу, туристичке атракције, нашу гастрономску понуду и житеље Београда.

Тако је на пример пре четири године, када је Београд био исто домаћин „Фајнал фора”, од свих лепота нашег главног града, шпанске и литванске љубитеље кошарке највише привукла лепота Српкиња.

Пошто су после појединих спортских надметања у Србији били приређивани и дочеци нашим спортистима и спортисткињама на чувеном балкону, и ти дочеци постали су својеврсна туристичка атракција међу странцима па су се на њима осим српског могли чути и грчки, шпански, италијански, руски, француски, кинески... А фотографије са тих дочека отишле су у свет као још једна добра бесплатна реклама нашег главног града.