„Fajnal for” doneo oko 30 miliona evra

Završni turnir Evrolige u Beogradu, popularni „Fajnal for”, doveo je u Beograd oko 18.000 gostiju i doneo gradu prihod od oko 30 miliona evra, kaže Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.

– To je čist prihod, ali nama se organizacija ovakvih događaja višestruko isplati. A kada saberete koliko bi koštalo da se oglasite u tim medijima u kojima je Beograd minulih dana pominjan, to bi sigurno iznosilo oko milion evra. I treća korist od turnira jeste to što odavde niko nije otišao nezadovoljan jer nije bilo ni jednog jedinog incidenta. Svi su se lepo proveli i drugima će preneti lepe utiske o našoj zemlji – uveren je Popović.

O našem ugledu, smatra on, govori dosta i to što je turnir trebalo da bude održan u Berlinu pa je posle toga doneta odluka da ipak bude u Beogradu.

– Mi smo u toj situaciji bili logičan izbor, držali smo stvari pod kontrolom kad je reč o virusu korona. U sportskom svetu mi važimo za jednu od najzanimljivijih destinacija. Dva meseca pred završni turnir nam je rečeno da smo dobili domaćinstvo baš zato što se verovalo da ćemo jedino mi u tako kratkom roku moći to da pripremimo kako treba – objašnjava Popović.

On podseća da se Beograd kao dobar domaćin ovog takmičenja pokazao još 2018. godine kada su ljudi iz Evrolige rekli da je to najbolje organizovan turnir do tada. U smeštajnim objektima u gradu tražilo se mesto više pa su vajdu od ove sportske manifestacije videli i okolni gradovi. I ove godine bilo je mnogo sveta, ali se naša turistička scena u međuvremenu malo izmenila pa smo toliki broj posetilaca možda malo i bolje dočekali.

– Nismo spavali za vreme virusa korona. Radilo se na svemu, počev od infrastrukturnih projekata, preko turističkih atrakcija, do smeštajnih kapaciteta. U odnosu na period pre pandemije imamo tri hotela manje, ali kategorisani privatni smeštaj sada nam je više nego udvostručen – kaže Popović.

Publika je, ističe, jedva dočekala da posle dve godine održavanja turnira bez gledalaca konačno dođe u Beograd i prati svoje omiljene sportiste. Naruku nam je išlo i goste dodatno mamilo to što su, u odnosu na druge evropske gradove, kod nas cene mnogo povoljnije.

– Na turnir su se plasirali Real i Barselona koji su za Špance kao za nas Crvena zvezda i Partizan. Ljudi iz Španije nisu zato samo dolazili zbog toga što je reč o „Fajnal foru”, već i zato što je to za njih „el klasiko” ili kako mi to zovemo „večiti derbi”. Bili su nam i Turci koji su prošlogodišnji osvajači, a nama je ta zemlja najveće tržište. Oni, dakle, uglavnom nisu tu prvi put i dolaze nam sa velikim poverenjem. Uz to, Olimpijakos koji se poslednji plasirao ima tradicionalne veze sa jednim našim velikim klubom. Grci su tako znali da će ovde biti dobro dočekani, pa zato i ne čudi što se danima u centralnom gradskom jezgru na sve strane čuo grčki jezik – ilustruje Popović.

A uzlet sportskog turizma počeo je – ne tako davno. Prva veća međunarodna sportska nadmetanja koja su našoj zemlji i Beogradu dodeljena posle ukidanja sankcija i stabilizacije situacije u Srbiji bila su evropska prvenstva za košarkaše i odbojkaše 2005. I to je bio sam početak jer je ubrzo, pošto se Beograd dokazao da i te kako ume da bude odličan domaćin, krenula ekspanzija dodele domaćinstava sportskih događaja Srbiji i našem glavnom gradu. Tako se već 2006. na Tašmajdanu igrao najbolji evropski vaterpolo, takmičenje sa dosta euforije jer je na njemu sveže osamostaljena Srbija osvojila prvo zlato kao nezavisna zemlja.

Jedan od najmasovnijih sportskih događaja u našoj zemlji bila je Univerzijada 2009, da bi potom usledili EP za odbojkašice 2011, EP za rukometaše i rukometašice 2012, Svetsko prvenstvo za rukometašice 2013, pa evropsko za veslače 2014. Onda su se kao na traci nizala evropska prvenstva u vaterpolu 2016. kada je u „Arenu” instaliran i bazen, pa je iste godine na istom mestu Beograd dočekao i evropske futsalere, a 2017. atletičare sa Starog kontinenta.

Godinu kasnije u našem gradu vesla su ukrstili i kajakaši i kanuisti, a 2019. majstorije pod obručem demonstrirale su evropske košarkašice. Ni prošle godine „Arena” nije mirovala jer su u ovoj dvorani borilačke taktike prikazali i bokseri iz celog sveta, a posle deceniju pauze Beograd je ponovo bio jedan od domaćina evropskim odbojkašicama. Nekoliko meseci kasnije srpska i inostrana publika u Beogradu u „Štark areni” uživala je i u veštinama svetskog atletskog krema.

Veliku pažnju publike iz zemlje i inostranstva privlačili su i košarkaši 2016. i 2021. kada je naš grad bio jedan od domaćina olimpijskog kvalifikacionog turnira u ovom sportu, kao i finala „Dejvis kupa” i teniski turnir „Srbija open”.

Beograd je u prethodnih dvadesetak godina bio domaćin i mnogih drugih sportskih nadmetanja, ali ova pomenuta su neka od najvećih koja su okupila brojne takmičare i sportske turiste. Osim što su uživali u sportskim nadmetanjima, oni su iskoristili priliku da malo upoznaju i srpsku prestonicu, turističke atrakcije, našu gastronomsku ponudu i žitelje Beograda.

Tako je na primer pre četiri godine, kada je Beograd bio isto domaćin „Fajnal fora”, od svih lepota našeg glavnog grada, španske i litvanske ljubitelje košarke najviše privukla lepota Srpkinja.

Pošto su posle pojedinih sportskih nadmetanja u Srbiji bili priređivani i dočeci našim sportistima i sportistkinjama na čuvenom balkonu, i ti dočeci postali su svojevrsna turistička atrakcija među strancima pa su se na njima osim srpskog mogli čuti i grčki, španski, italijanski, ruski, francuski, kineski... A fotografije sa tih dočeka otišle su u svet kao još jedna dobra besplatna reklama našeg glavnog grada.