Олимпијски рат

ГРУЗИЈА ЈЕ ПОВУКЛА НАЈОПАСНИЈИ ПОТЕЗ, покушала је да оружјем поврати Јужну Осетију. У тренуцима када су очи планете биле усмерене према Пекингу, где су свечано отворене Олимпијске игре, на Кавказу је букнуо сукоб чије размере и број жртава говоре да је тамо заправо почео рат.

Већ први окршаји били су жестоки, грузијске трупе брзо су сламале отпор јужноосетијских снага а на главном правцу удара била је престоница отцепљене територије – Цхинвали. Догодило се, међутим, оно што је свако могао да претпостави: међу првим жртвама били су и руски војници у саставу мировног контингента у Јужној Осетији. Москва је одмах одговорила, у ратну зону је послала појачања и ситуација на фронту се брзо променила. Грузијске трупе су потиснуте из Цхинвалија али су борбе настављене.

Први извештаји говоре да су у овом рату већ пале бројне жртве. Барата се бројком од више од хиљаду и по мртвих међу којима је највећи број цивила. Из Москве упозоравају да је на делу хуманитарна катастрофа и да су у бекству десетине хиљада становника Јужне Осетије.

Олимпијски рат, како ће овај сукоб сигурно бити забележен у аналима, експлодирао је попут темпирне бомбе. Од почетка деведесетих година прошлог века и распада Совјетског Савеза Грузија и Русија имају изузетно лоше односе. Повод су Јужна Осетија и Абхазија, две територије које су се отцепиле од Грузије.

Јужна Осетија где се тренутно ратује је невелика територија од 3.885 квадратних километара. У новембру 1989. власти у Цхинвалију прогласиле су аутономију, што је изазвало прву грузијску војну интервенцију. Сукоби су накратко прекинути јануара 1990. али су поново букнули крајем исте године када је Грузија још једном покушала да силом реши овај проблем.

Ратовање је прекинуто у јуну 1992. када су тадашњи председници Русије и Грузије, Борис Јељцин и Едуард Шеварднадзе, потписали примирје. Тада је договорено формирање заједничких мировних трупа које ће контролисати примирје до коначног решења статуса Јужне Осетије.

Проблем је овим само „замрзнут” и вуче се, с повременим искакањима, до данас.

У овом тренутку потпуно је неизвесно како би ратовање могло да буде прекинуто. Грузија је прогласила ратно стање, Савет безбедности УН је блокиран, мировни апели ЕУ, ОЕБС-аи светских државника одлазе у ветар. У међувремену покренут је и вербални „рат” Русије и Грузије које се међусобно оптужују за најновије сукобе.

Оно што додатно забрињава јесу информације које стижу из кризног региона о гомилању трупа на граници Грузије и друге отцепљене територије – Абхазије. С обзиром на чињеницу да сена тим просторима оружје лако потеже, постоји реална опасност да буде отворен и други фронт.

ПЕРВЕЗУ МУШАРАФУ ОЗБИЉНО СЕ ДРМА ПРЕДСЕДНИЧКА ФОТЕЉА. Шест месеци после парламентарних избора Пакистан је улетео у драматичну политичку кризу која би могла да буде окончана смењивањем садашњег шефа државе.

Главни Мушарафови политички противници – Пакистанска народна партија бивше убијене премијерке Беназир Буто и Пакистански муслимански савез, успели су, после вишемесечних преговора, да се договоре око заједничког „напада” у парламенту на председника државе. Намеру две најјаче политичке странке у Пакистану спремне су, по свему судећи, да подрже и четири мање партије што даје Мушарафовим противницима реалну снагу да га уклоне с положаја председника.

Первез Мушараф дошао је на власт у Пакистану војним ударом 1999. године. Од тада је успевао да се одржи на власти захваљујући верним генералима али и безрезервној подршци САД.

У новембру прошле године Мушараф је увео ванредно стање у земљи а затим је сменио 60 виших судија и то у тренутку када је Врховни суд разматрао законитост одлуке о његовом другом председничком мандату. Била је то кап која је прелила чашу, уследили су масовни протести у већим пакистанским градовима. Казна за такво понашање стигла је веома брзо, на фебруарским парламентарним изборима Мушарафови политички противници освојили су већину у парламенту.

Формирање парламентарне групе спремне да покрене поступак за обарање с власти садашњег председниканије, међутим, гаранција за успех такве акције. Неопходно је да у пакистанском парламенту за смену шефа државе гласа две трећине посланика а окупљање такве већине још је под знаком питања.

Председник Пакистана не показује намеру да одступи. Отказао је одлазак на отварање Олимпијских игара, имао је дуг разговор с командантима армије. Пакистански медији упозоравају да би Мушараф могао да посегне и за најоштријим мерама: да пре гласања о његовом смењивању распусти парламент и владу.

ОМИЉЕНА ТЕМА ПРЕДСЕДНИКА САД ЏОРЏА БУША – заштита људских права, враћа се попут бумеранга одлазећем шефу Беле куће. Скандали у вези са мучењем ирачких затвореника управо су добили нову епизоду. Откривено је, наиме, да су Американци мучили непослушне Ирачане затварајући их у специјалне дрвене сандуке.

Детаљи овог „кажњавања” делују заиста застрашујуће. Ове дрвене кутије само су за неколико сантиметара веће од људског тела, имају мала врата и неколико сићушних отвора за улазак ваздуха.

Посебно цинично звучи објашњење америчких званичника да су војници, на сваких 15 минута, завиривали у сандук да провере стање заточеног и да је „боравак” у дрвеном саркофагу био ограничен на 12 сати.