Olimpijski rat

GRUZIJA JE POVUKLA NAJOPASNIJI POTEZ, pokušala je da oružjem povrati Južnu Osetiju. U trenucima kada su oči planete bile usmerene prema Pekingu, gde su svečano otvorene Olimpijske igre, na Kavkazu je buknuo sukob čije razmere i broj žrtava govore da je tamo zapravo počeo rat.

Već prvi okršaji bili su žestoki, gruzijske trupe brzo su slamale otpor južnoosetijskih snaga a na glavnom pravcu udara bila je prestonica otcepljene teritorije – Chinvali. Dogodilo se, međutim, ono što je svako mogao da pretpostavi: među prvim žrtvama bili su i ruski vojnici u sastavu mirovnog kontingenta u Južnoj Osetiji. Moskva je odmah odgovorila, u ratnu zonu je poslala pojačanja i situacija na frontu se brzo promenila. Gruzijske trupe su potisnute iz Chinvalija ali su borbe nastavljene.

Prvi izveštaji govore da su u ovom ratu već pale brojne žrtve. Barata se brojkom od više od hiljadu i po mrtvih među kojima je najveći broj civila. Iz Moskve upozoravaju da je na delu humanitarna katastrofa i da su u bekstvu desetine hiljada stanovnika Južne Osetije.

Olimpijski rat, kako će ovaj sukob sigurno biti zabeležen u analima, eksplodirao je poput tempirne bombe. Od početka devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza Gruzija i Rusija imaju izuzetno loše odnose. Povod su Južna Osetija i Abhazija, dve teritorije koje su se otcepile od Gruzije.

Južna Osetija gde se trenutno ratuje je nevelika teritorija od 3.885 kvadratnih kilometara. U novembru 1989. vlasti u Chinvaliju proglasile su autonomiju, što je izazvalo prvu gruzijsku vojnu intervenciju. Sukobi su nakratko prekinuti januara 1990. ali su ponovo buknuli krajem iste godine kada je Gruzija još jednom pokušala da silom reši ovaj problem.

Ratovanje je prekinuto u junu 1992. kada su tadašnji predsednici Rusije i Gruzije, Boris Jeljcin i Eduard Ševardnadze, potpisali primirje. Tada je dogovoreno formiranje zajedničkih mirovnih trupa koje će kontrolisati primirje do konačnog rešenja statusa Južne Osetije.

Problem je ovim samo „zamrznut” i vuče se, s povremenim iskakanjima, do danas.

U ovom trenutku potpuno je neizvesno kako bi ratovanje moglo da bude prekinuto. Gruzija je proglasila ratno stanje, Savet bezbednosti UN je blokiran, mirovni apeli EU, OEBS-ai svetskih državnika odlaze u vetar. U međuvremenu pokrenut je i verbalni „rat” Rusije i Gruzije koje se međusobno optužuju za najnovije sukobe.

Ono što dodatno zabrinjava jesu informacije koje stižu iz kriznog regiona o gomilanju trupa na granici Gruzije i druge otcepljene teritorije – Abhazije. S obzirom na činjenicu da sena tim prostorima oružje lako poteže, postoji realna opasnost da bude otvoren i drugi front.

PERVEZU MUŠARAFU OZBILjNO SE DRMA PREDSEDNIČKA FOTELjA. Šest meseci posle parlamentarnih izbora Pakistan je uleteo u dramatičnu političku krizu koja bi mogla da bude okončana smenjivanjem sadašnjeg šefa države.

Glavni Mušarafovi politički protivnici – Pakistanska narodna partija bivše ubijene premijerke Benazir Buto i Pakistanski muslimanski savez, uspeli su, posle višemesečnih pregovora, da se dogovore oko zajedničkog „napada” u parlamentu na predsednika države. Nameru dve najjače političke stranke u Pakistanu spremne su, po svemu sudeći, da podrže i četiri manje partije što daje Mušarafovim protivnicima realnu snagu da ga uklone s položaja predsednika.

Pervez Mušaraf došao je na vlast u Pakistanu vojnim udarom 1999. godine. Od tada je uspevao da se održi na vlasti zahvaljujući vernim generalima ali i bezrezervnoj podršci SAD.

U novembru prošle godine Mušaraf je uveo vanredno stanje u zemlji a zatim je smenio 60 viših sudija i to u trenutku kada je Vrhovni sud razmatrao zakonitost odluke o njegovom drugom predsedničkom mandatu. Bila je to kap koja je prelila čašu, usledili su masovni protesti u većim pakistanskim gradovima. Kazna za takvo ponašanje stigla je veoma brzo, na februarskim parlamentarnim izborima Mušarafovi politički protivnici osvojili su većinu u parlamentu.

Formiranje parlamentarne grupe spremne da pokrene postupak za obaranje s vlasti sadašnjeg predsednikanije, međutim, garancija za uspeh takve akcije. Neophodno je da u pakistanskom parlamentu za smenu šefa države glasa dve trećine poslanika a okupljanje takve većine još je pod znakom pitanja.

Predsednik Pakistana ne pokazuje nameru da odstupi. Otkazao je odlazak na otvaranje Olimpijskih igara, imao je dug razgovor s komandantima armije. Pakistanski mediji upozoravaju da bi Mušaraf mogao da posegne i za najoštrijim merama: da pre glasanja o njegovom smenjivanju raspusti parlament i vladu.

OMILjENA TEMA PREDSEDNIKA SAD DžORDžA BUŠA – zaštita ljudskih prava, vraća se poput bumeranga odlazećem šefu Bele kuće. Skandali u vezi sa mučenjem iračkih zatvorenika upravo su dobili novu epizodu. Otkriveno je, naime, da su Amerikanci mučili neposlušne Iračane zatvarajući ih u specijalne drvene sanduke.

Detalji ovog „kažnjavanja” deluju zaista zastrašujuće. Ove drvene kutije samo su za nekoliko santimetara veće od ljudskog tela, imaju mala vrata i nekoliko sićušnih otvora za ulazak vazduha.

Posebno cinično zvuči objašnjenje američkih zvaničnika da su vojnici, na svakih 15 minuta, zavirivali u sanduk da provere stanje zatočenog i da je „boravak” u drvenom sarkofagu bio ograničen na 12 sati.