Колико мртвих треба за геноцид

АНАЛИЗА ВЕСТИ 
Блицкриг Михаила Сакашвилија је пропао, може се слободно рећи само четири дана после интервенције грузијских снага безбедности у побуњеној грузијској провинцији Јужној Осетији. Оно што су неки назвали покушајем да се на територији Грузије понови хрватска операција „Олуја” из 1995.године, спречила је Русија брзом и ефикасном акцијом, која се такође може поредити са балканским искуством. Руска јавност се ових дана сећа да су рецепт „рата за мир” промовисали Америка и НАТО бомбардујући 1999. године Југославију уз образложење да тиме спречавају хуманитарну катастрофу и етничко чишћење на Косову. Резултат је познат: НАТО је ушао на Косово после три месеца бомбардовања, а осам година касније НАТО државе признале су Косово као независну државу, тврдећи притом да косовски случај не може постати преседан у међународном праву и да друге земље, односно сепаратистички покрети, неће моћи да се користе косовским преседаном како би на територији туђе суверене државе направили своју.

Аргументе НАТО држава данас користи Русија, с том разликом, кажу у Москви, што она то чини легално јер је, према међународном споразуму, гарант мира у Јужној Осетији и дужна је да, уколико нека од страна прекрши примирје, заштити другу.

КОСОВСКЕ ПАРАЛЕЛЕ

Губитак права да се управља земљом

Руски премијер Путин изјавио је прексиноћ да ће сада бити тешко убедити Јужну Осетију да остане у саставу Грузије: „Нанесен је смртоносни удар територијалној целовитости саме Грузије, огромна штета њеној државности”, рекао је Путин, додавши да је Грузија користећи репресију против Осетина изгубила право да управља Јужном Осетијом.

Нешто слично је у лето 1998.године рекла америчка државна секретаркаМедлин Олбрајт: Србија је репресијом над Албанцима изгубила право да управља Косовом.

Путинова изјава отвара и могућност да Русија призна Јужну Осетију и Абхазију, што је упорно одбијала пуних петнаест година.

Хуманитарна катастрофа и етничко чишћење

(/slika2)Од момента када је почео рат у Јужној Осетији, руски званичници понављају да Грузија тамо врши етничко чишћење и геноцид. Председник Медведев је навео да је пуцано на цивиле, да су рањеници убијани, да су људи чак и клани. На заседању Савета безбедности, руски амбасадор Виталиј Чуркин запитао је: „Погинуло је 2.000 цивила, да ли је то геноцид или не, колико цивила треба да погине да то опишемо као геноцид? У много ситуација и у много примера ви сте то исто радили. У случају Косова нисте ограничили границе онога што представља Косово већ сте насумице почели да бомбардујете Београд и мостове на Дунаву који су много километара од тог конфликта.”

НАТО је 1999. бомбардовао Југославију управо под изговором да спречава хуманитарну катастрофу.

Промена режима

Амерички амбасадор Залман Калилзад устврдио је да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у телефонском разговору са Кондолизом Рајс рекао да Сакашвили треба да се повуче. Лавров тврди да то није рекао, али захтев за промену режима такође није нов у међународној политици. Бушова „Стратегија националне безбедности САД” из 2002. године прокламовала је да се могу наносити „превентивни удари у сврху борбе са међународним тероризмом”, уз објашњење да победа може бити постигнута само у условима искорењивања режима у низу земаља. Као пример били су наведени Иран, Сирија, Киргизија, Узбекистан и Белорусија. И додатно – да се ти режими налазе у конфликту са својим народима. Закључак је да „ефикасна хуманитарна помоћ подразумева нарушавање државног суверенитета”.

Отцепљење под заштитом јачег

(/slika3)Иако је НАТО веома помогао Грузији наоружавајући је најмодернијим оружјем и мада је, изгледа, Грузија рачунала и на војну помоћ, генерални секретар Јап де Хоп Схефер изјавио је првог дана да НАТО нема мандат да се „директно укључи” у догађаје на Кавказу. Међутим, исту улогу коју је НАТО имао у отцепљењу Косова, имаће, у евентуалном издвајању Јужне Осетије и Абхазије из Грузије, Русија. Мале аутономије не могу да добију рат против Грузије, која је у односу на њих велика и добро наоружана. Своје циљеве оне могу да остваре само ако им помогне Русија. И док је Руска Федерација своју улогу пуних 15 година ограничавала на углавном хуманитарну и економску помоћ, ескалација сукоба довела је до тога да Русија употреби армију како би спречила да аутономије буду збрисане.

Никад нећемо одустати од своје земље

Ову реченицу изговорио је новинару „Њујорк тајмса” један грузијски војник који се повукао из Осетије, признајући да је Грузија изгубила рат за Јужну Осетију и заричући се да свеједно неће одустати од борбе да је поврати. Изјава подсећа на заклињања Срба кад је реч о Косову.

Разлика ипак постоји, Јужна Осетија није никад припадала Грузији, тако да не постоји историјска свест која би сједињавала та два народа.

Битка за светско јавно мњење

Михаил Сакашвили, грузијски председник, посветио је највећи део времена од тренутка кад је рат почео, давању интервјуа западним медијима. На добром енглеском језику, уз типично амерички осмех, често непримерен јер оно што је говорио није било нимало симпатично ни смешно, објашњавао је свету како је његову малену земљу напала велика Русија. Аргументи које је користио и подаци које је сипао као из рукава каткад су се сударали са стварношћу. Дешавало се да га његови министри демантују после само неколико минута, али његове речи обилазиле су свет. Углавном је плашио свет Русијом. „Ако се нешто не предузме, руски тенкови ће ускоро бити по европским престоницама”, плашио је Сакашвили Европу. Од Русије се стално тражи да се дистанцира од Стаљинових злочина, али се мало на Западу говори о томе да су и Стаљин и његов шеф тајне службе Берија били Грузини, и да у Грузији никад није дошло до одрицања од стаљинистичког наслеђа.

Маркале

Грузијске власти саме уништавају своје цивилно становништво с циљем да оптуже за то руске војнике, изјавио је данас стални представник Руске Федерације у НАТО Дмитриј Рогозин. Независно од тога је ли то тачно или није, и ова изјава подсећа на размену реторичке ватре у ратовима сецесије у бившој Југославији (види Маркале).

Међународни суд за ратне злочине

Руски омбудсман Владимир Лукин предложио је да се оснује међународни трибунал за Јужну Осетију који би испитао злочине до којих је дошло у овој покрајини. Ту идеју је подржало и руско Министарство иностраних послова, а Владимир Путин је данас подсетио да је Садаму Хусеину суђено за уништавање неколико шиитских села, док западни свет са симпатијама гледа како Сакашвили уништава читаву Јужну Осетију.

Од Другог светског рата више пута су оснивани специјализовани међународни трибунали који су судили и суде учесницима оружаних конфликата, укључујући и председнике држава. Ипак, да би се такав суд основао неопходна је подршка многих држава, укључујући и оне чијим се грађанима суди. За оснивање међународног трибунала за бившу Југославију била је потребна сагласност свих чланица Савета безбедности, укључујући и Русију. Уз то, Трибунал активно сарађује и са властима свих република бивше Југославије.

Имајући све то у виду мало је вероватно да ће се такав трибунал основати, али постоји могућност да се поднесе тужба Међународном суду правде. Њему ће се највероватније обратити и Русија и Грузија. Руски председник Медведев послао је у Јужну Осетију стручњаке чији је задатак да прикупе доказе на основу којих се може поднети тужба.