Болести срца годишње однесу један Зајечар

„Како да срце што дуже куца” назив је скупа посвећеног промоцији здравог стила живота, важности раног откривања и правовременог лечења кардиоваскуларних болести, одржаног поводом Светског дана срца, који се обележава данас. Српски кардиолози, проф. др Арсен Ристић, проф. др Петар Оташевић и проф. др Анастазија Стојшић Милосављевић, говорили су о овим обољењима, факторима ризика, али и о томе како је могуће изборити се с болестима с којима у свету тренутно живи 520 милиона људи.

Да је Србија земља с веома високим ризиком од обољевања, упозорила је кардиолог Анастазија Стојшић, која је истакла и да због кардиоваскуларних болести, мушкарци умиру два и по пута више од жена.

Говорећи о факторима ризика, докторка је нагласила да је престанак пушења, по коме су иначе Срби при врху европске лествице, најефикаснија мера превенције. Уз то, савети лекара су и ограничавање уноса алкохола на 100 грама недељно, смањење уноса соли и уопште, здрав начин исхране.

– Превенција кардиоваскуларних болести почиње на пијаци, куповином воћа и поврћа – истакла је докторка Стојшић Милосављевић и додала да су фактори ризика такође и гојазност, висок крвни притисак, повишене масноће, али и инфекције попут инфлуенце.

Србија годишње због кардиоваскуларних болести губи читав један град величине Зајечара, илуструје проф. др Арсен Ристић и додаје да се адекватном дијагностиком, терапијом и превенцијом то може спречити. Говорећи о срчаној слабости, коју у Србији има више од 200.000 људи, он је болесне упозорио и да сами покушају да препознају симптоме, као што су замарање у напору, отицање ногу, гушење које се појачава при лежању на равном…

– Сви се боје малигних болести, а већина није свесна да неке форме срчане слабости, ако се не лече имају исте прогнозе – рекао је професор Ристић. Он је навео да је ипак, због напретка технологије и доступности нових дијагностичких метода, препознавање дијагнозе сада лакше.

– Добрим превентивним програмом и бољом терапијом би број од 60 људи који свакога дана умире од кардиоваскуларних болести могли да смањимо барем за трећину, што је циљ који заједнички можемо да постигнемо – додао је проф. др Ристић.

Кардиолог, проф. др Петар Оташевић, говорећи о инфаркту миокарда, навео је и податке да се највећи број срчаних удара дешава у јужној и источној Србији, док је смртност највећа у Шумадији и западној Србији. Међу разлозима за то јесте и организација здравствене заштите, па зато и не чуди да је смртност најмања у Београду, будући да је наш главни град 24 часа седам дана недељно покривен мрежом болница.

Оташевић је навео да је изузетно важно препознати симптоме инфаркта миокарда, будући да је код овог обољења изузетно битно што пре се јавити лекару.

Бол у средњем делу груди који се шири ка левој руци, бол у желуцу и презнојавање знаци су упозорења, на које треба реаговати позивом хитној помоћи, али никако не самосталним одласком у болницу.