Помоћ осуђенику после изласка на слободу је посао државе

Када осуђеник изађе на слободу, он има право на помоћ Повереничке службе, на коју би требало да га упути Служба за третман затвора који га отпушта са издржавања казне. За сада није познато да ли је Игор Милошевић пристао на постпеналну помоћ, јер програм не може бити спроведен уколико бивши осуђеник не сарађује са надлежнима.

„Ако служба за третман процени да постоји потреба за пружањем помоћи осуђеном након извршене казне затвора, или осуђени сам затражи помоћ, повереник ће најкасније у року од месец дана пре отпуста започети израду програма помоћи. Приликом израде повереник сарађује са Службом за третман и осуђеним”, наводи се у члану 56 Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера (ЗИВСИМ).

Повереничка служба је иначе надлежна за спровођење алтернативних казни, као организациона јединица у оквиру Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде. У оваквим случајевима, међутим, не спроводи се санкција, јер је осуђеник издржао изречену казну, већ се прави „програм помоћи” који је прецизно прописан. О томе је било речи и на саветовању кривичара на Златибору прошле недеље, само дан пре него што је у јавности осванула вест да је силоватељ изашао из затвора и лута улицама као бескућник.

– Спровођење мера пружања помоћи особи након издржане казне затвора налази се у надлежности Повереничке службе, односно конкретно одређеног повереника који има обавезу израде програма помоћи најкасније месец дана пре изласка на слободу осуђеника, уколико тако процени Служба за третман или сам осуђеник то затражи, у циљу лакшег укључивања у живот на слободи. Програм помоћи може се састојати из различитих мера и поступака, попут пружања подршке осуђеном приликом проналаска смештаја и исхране или давања савета за усклађивања породичних односа као што је на пример пружање помоћи у уздржавању од коришћења дроге и алкохола – навео је др Божидар Бановић, професор Факултета безбедности Универзитета у Београду.

У закону се наводи да програм помоћи представља скуп мера и поступака које особа после извршене казне затвора добровољно прихвата, а који се примењује у циљу укључивања у живот на слободи. Таксативно је набројано седам врста подршке, а прва на листи је помоћ приликом проналажења смештаја и исхране.

Одмах затим је и помоћ у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту, па давање савета у циљу усклађивања породичних односа, пружање подршке приликом проналажења запослења, односно довршавања школовања и стручног оспособљавања. Програм обухвата и успостављање сарадње са надлежним центром за социјални рад у циљу давања новчане надокнаде за подмиривање најнужнијих потреба, затим помоћ у уздржавању од употребе наркотика и алкохола, као и пружање других облика помоћи и подршке.

У изради програма помоћи примењује се одредба члана 10 ЗИВСИМ-а, који говори о појединачном програму поступања.

„Повереник за послове извршења израђује појединачни програм поступања за свако лице према којем се спроводи извршење”, пише у закону. Овај програм израђује се на основу процене личности, личних прилика, здравственог стања, стручних квалификација, процене ризика и потреба особе према којој се спроводи извршење.

„Појединачни програм поступања садржи методе, поступке и рокове за његово спровођење, носиоце појединих активности и остале податке од значаја за испуњавање сврхе извршења. Појединачни програм поступања обавезно садржи преузете обавезе или мере које је одредио надлежни орган. Лице према којем се спроводи извршење упознаће се са садржином појединачног програма поступања, као и са последицама неизвршења обавеза, прихватити га својим потписом, после чега је обавезно извршавати утврђене поступке и мере”, наводи се у закону.

Програм се, међутим, обуставља ако бивши осуђеник не сарађује.

– Као и када је реч о реализацији третмана ресоцијализације у заводу, тако и у контексту постпеналне помоћи, неопходно је да постоји добровољност на страни осуђеника, односно воља да активно учествује у спровођењу свих предвиђених мера и поступака, па се у складу са тим основним правилом и предвиђа да се програм помоћи обуставља уколико особа према којој се спроводи програм, не сарађује – напомињу проф. др Божидар Бановић и доц. др Александра Илић са Факултета безбедности.

Подсетили су да Закон о извршењу кривичних санкција (ЗИКС) такође садржи одредбе о постпеналном третману који представља важан део програма поступања са осуђеницима. Припрема осуђеног за отпуст започиње након доласка у завод, односно у склопу примене индивидуалног програма поступања са осуђеником који се подстиче на активно учествовање у припреми за отпуст, а посебно да одржава односе са породицом, успоставља и одржава контакте са установама и особама које се баве укључивањем осуђеника у живот на слободи.

– Јасно се указује да је припрема за отпуст саставни део програма поступања и да је боравак осуђеника у затвору од самог почетка у суштини припрема за живот на слободи. Ипак, припрема за отпуст активира се тек кад се приближи време отпуштања, што у зависности од дужине изречене казне може да буде од три месеца до годину дана. Начин реализације припреме за отпуст може бити у форми појединачног или групног саветодавног рада – наводе др Бановић и др Илић.

Иако је основно правило да се обавеза завода да води рачуна о здравственом стању осуђеног завршава оног момента када се отпушта са извршења казне затвора, у неким случајевима продужава се још неко време.

– У обе ситуације завод смешта те особе у најближу здравствену установу како би се обезбедио континуитет лечења, односно адекватна здравствена заштита. Претпоставка тог континуитета је и обезбеђивање трошкова лечења, јер по правилу осуђеници немају здравствено осигурање које би то покрило. С обзиром на то да ЗИКС прописује да трошкове првих 30 дана лечења у здравственој установи, по отпуштању са извршења казне затвора, сноси завод, поставља се питање шта после. Након тога, могуће је пружити помоћ кроз механизам постпеналне помоћи коју организује и спроводи Повереничка служба а који подразумева, између осталог, и пружање подршке у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту – објаснили су др Бановић и др Илић.

Како би се активирао тај механизам пружања помоћи неопходно је да повереник благовремено, најкасније у року од месец дана пре отпуштања осуђеног, започне израду програма помоћи у сарадњи са Службом за третман завода и осуђеним који мора добровољно да пристане на то и сарађује током трајања програма.

Болесници из затвора иду у болницу

Нагласили су да ЗИКС има и посебну одредбу која се односи на тешко болесну особу, која је отпуштена са извршења казне затвора и отпуштену особу која је због болести неспособна за пут. У таквим случајевима, оне морају бити смештене у најближу одговарајућу здравствену установу, при чему трошкове лечења за првих 30 дана сноси Завод за извршење кривичних санкција.