Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
65. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА

Представљене три велике „Гласникове” едиције

Овај издавач се одважио на то да објави и до сада неиздаване цртеже Франца Кафке, а едиција посвећена српским научницима показује до које мере су били праве ренесансне личности
Са јучерашњег представљања на штанду „Службеног гласника” (Фото: Танјуг/Јадранка Илић)

„Сабрана дела Франца Кафке”, „Прозна дела српских научника” и „Дела Станислава Кракова” капиталне су едиције „Службеног гласника” представљене јуче на 65. међународном београдском сајму књига.

Према речима Јелене Триван, директорке и главне и одговорне уреднице ЈП „Службени гласник”, овај издавач се одважио на то да објави и до сада неиздаване цртеже и једини аутентични разговор Франца Кафке, а међу књижевним делима српских научника налазе се књиге „Са пашњака до научењака” Михајла Пупина, „Кроз васиону и векове” Милутина Миланковића, „Сулејман и Рокселана” Радована Самарџића, „Калуђер и хајдук” Стојана Новаковића, „Роман јегуље” Михаила Петровића Аласа, и друге.

– Едиција посвећена српским научницима показује до које мере су били хуманисти, талентовани писци и есејисти, праве ренесансне личности, како су размишљали о уметности, спајајући је са својим разноврсним интересовањима. „Сабрана дела Станислава Кракова”, писца који је након Другог светског рата био проглашен за издајника и прогнан из своје земље, приближавају читаоцу ову свестрану личност – истакла је Јелена Триван.

Дела Станислава Кракова, у десет књига, представљају до сада најцеловитији приказ стваралаштва једног од најсвестранијих међуратних српских књижевника – редитеља, пилота, археолога, љубитеља аутомобилизма. На једном месту сакупљена су сва његова лица: писца, ратника и ратног уредника, путописца, полемичара, новинара, историчара српске традиције. Петар Пијановић приредио је његов роман „Крила”, Александар Јерков дело „Кроз буру”, Гојко Тешић дела „Црвени Пјеро и друге прозе”, „Кроз земљу наших краљева и царева” и „Чар Синтре”, Зорана Опачић и Наташа Јовановић „Стваралаштво о Великом рату”, Младен Весковић „Репортаже из авијације”, Горан Максимовић „Живот човека на Балкану”, Петар В. Арбутина „Пламен четништва” и Александар Гаталица приредио је дело „Наши савременици о Кракову”.

Према речима Петра Арбутине, директора „Гласниковог” Сектора за издавање књига, овај издавач почео је објављивање важних едиција за српску културу оном посвећеном Првом светском рату, и иако је, како је казао, био скептичан поводом реиздања већ познатих књига, показало се да су успешни пројекти који окупљају важне теме и велике ауторе.

Гојко Тешић, приређивач три књиге Станислава Кракова и познавалац његовог опуса, нагласио је да су ова сабрана дела издавачки догађај у Србији управо због тога што је реч о писцу који је био изузетна личност филмске биографије, учесник Балканских и Првог и Другог светског рата, а преминуо је потиснут и у избеглиштву, у Француској, где је као сестрић и сарадник Милана Недића имао срећу да емигрира. Тешић је такође мишљења да је Краковљев роман „Крила” књижевно дело које не заостаје за „Дневником о Чарнојевићу” Милоша Црњанског, док прозно дело „Црвени Пјеро” представља претечу постмодернизма.

– Краков је био заљубљеник у Медитеран, као и Станислав Винавер, а често се враћао и Пољској из сентименталних разлога, земљи свог порекла, што се види из његових путописа. Његови путописи по Македонији и Косову имају документарни карактер. „Пламен четништва” је дело које нема идеолошки карактер, како би се могло помислити, већ су то књижевни портрети јунака Балканских ратова – рекао је Тешић.

Рад на „Делима Станислава Кракова” трајао је две године и плод је истраживачког рада који осветљава један доскора забрањен опус, а штампа се уз сагласност Ивана Арсенијевића, Краковљевог унука.

О „Сабраним делима Франца Кафке” говорио је преводилац и приређивач Јовица Аћин. Он је напоменуо да је загонетку звану Кафка најпре могуће решити читањем самих његових дела, због тога што је то аутор који суделује у нашем времену и који се никада не може преценити, а кога су волели многи великани: Борхес, Набоков, Бланшо, Буцати, Зебалд... Захваљујући Максу Броду, Кафкином пријатељу, који није извршио његов тестамент и није уништио његове рукописе, сада код „Гласника” у првом колу читамо преводе засноване на факсимилним издањима аутентичних рукописних изворника, једини аутентични разговор са писцем Густава Јануха и записе Валтера Бенјамина о Кафки, гледамо његове цртеже. Књиге су употпуњене објашњењима, подацима о тексту и његовим изворницима, хронологијом, књижевним коментарима цртежа и поговорима, који потичу управо од Јовице Аћина.

Рекорд првог дана Сајма књига – 15.624 посетилаца

Први дан 65. међународног београдског сајма књига, који је почео прекјуче, протекао је у знаку изузетног узбуђења, обарања рекорда посетилаца првог дана ове значајне културне манифестације јер се под сајамске куполе слило 15.624 љубитеља књиге, преносу Танјуг.

Директорка Београдског сајма Данка Селић овакво интересовање за најзначајнију културну манифестацију у региону објашњава двогодишњом паузом, изазваном глобалном здравственом кризом, која је љубитеље књиге и лепе речи ускратила за симбол и националног и властитог културног идентитета.

А то је симбол који је настао много пре него што се већина посетилаца родила. Организатори и издавачи су се са своје стране потрудили да сајамске изложбе и програме учине максимално атрактивним, информативним и привлачним за све књижевне афинитете, укусе и очекивања.

Организатори и излагачи, односно издавачи очекују да се овакво интересовање најшире јавности одржи током свих дана сајма, који ће трајати све до недеље 30. октобра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.