Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СИНОЋ У ГРАДУ

Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре

Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре
(Фото: М. Спасојевић)

Зборник Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре у издању САНУ, као и истоимена изложба, чији је аутор др Дубравка Прерадовић, научни истраживач, виши кустос, Балканолошког института САНУ представљени су у УК „Пароброд.  У програму су учествовали ауторка и проф. др Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, уредници публикације др Драгана Павловић, доцент на Филозофском факултету, један од рецензената, и др Олга Шпехар, ванредни професор на Филозофском факултету, један од аутора публикације. Модератор је била др Марија Павловић, в.д. директора  „Пароброда.

Париска издавачка кућа de Boccard објавила је пре три године илустровану студију српске средњовековне архитектуре „L’аncien аrtserbe. Les églises из пера француског византолога и пријатеља српског народа Габријелa Мијеa (1867-1953). Он је био дописни члан Српске краљевске академије, почасни члан Марице српске, доктор honoriscausa Београдског универзитета и дописни члан Српске академије наука.

Захваљујући истраживањима у париским и београдским архивама реконстрисана су Мијеова научна путовања по Србији, Косову и Метохији, Македонији и Црној Гори. Изложба обухвата и рад његове супруге, сликарке Софије. Она је за потребе научног рада свога мужа, изводила цртеже и аквареле архитектуре и живописа. Посебан део односи се на његове ђаке и сараднике, међу којима су Коста Ј. Јовановић, Милан Злоковић, Ђорђе Табаковић, Ђурђе Бошковић и Александар Дероко као и историчари уметности Мирјана Ђоровић Љубинковић и Радивоје Љубинковић.

Приказан је и део Габријелове богате заоставштине, коју између осталог чине снимци српских споменика.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.