Русију претње не плаше

Специјално за „Политику”
Москва, 18. августа – Председник САД Џорџ Буш затражио је од Русије да се хитно повуче из зоне конфликта (Јужна Осетија), претећи јој међународним бојкотом.

О жељи да се казни Русија, западна штампа пише од почетка сукоба на Кавказу. И мада Америка сваког дана све јаче грми и тражи одмазду, у оквиру Европске уније све су гласнији они који за догађаје оптужују Грузију и погрешну америчку политику на Кавказу, као што је то урадио Герхард Шредер, бивши канцелар Немачке у интервјуу „Шпиглу”, или се бар не опредељују као Ангела Меркел која у први план ставља потребу узајамне сарадње, а не кажњавања...

Слично мисли Италија, Француска... Дугогодишње Путиново инсистирање на успостављању чврстих билатералних односа са европским земљама, упркос чињеници да ЕУ никако да одлучи какве односе жели са Русијом, показало се као веома добар потез. Уз то, враћајући пре времена дугове међународним финансијским институцијама, Путин их је отворено обавестио да више немају никаквих механизама да натерају РФ да делује против својих интереса. Сад кад је то потврђено и на делу, Русији се прети искључивањем из Групе 8, обустављањем пријема у Светску трговинску организацију (СТО), повлачењем страних инвестиција...

„Русија не жели ни дугорочно, ни краткорочно погоршавање односа са Европском унијом ни са САД”, рекао је Дмитриј Медведев на конференцији за новинаре после разговора са Ангелом Меркел, а Сергеј Лавров се у интервјуу радију „Ехо Москве” зачудио: „Како они намеравају да нас изолују, није ми јасно”.

Амерички председнички кандидат Џон Мекејн је своју давну тезу да Русију треба искључити из Г8 ових дана поткрепио новим аргументима о агресији на Грузију. Али у том клубу поред Америке и Русије седи још шест земаља чланица које мисле другачије, а Мекејн и не може да званично покрене иницијативе да се то уради.

Шеф руске дипломатије Лавров је то објаснио овако: „Пожелео један члан ,осморице’ да мобилизује све остале, осим нас, да би нам послао сигнал. Слободно – шаљите. Ми смо сигнал примили и објаснили нашу реакцију на тај сигнал”.

А вест коју су неки медији објавили, да се седам министара Г8 састало и разговарало без Русије, напросто није тачна, тврди Лавров. Није тачно ни да је одржан „конференс-кол” – заједнички телефонски разговор. Уместо тога, Кондолиза Рајс је „прозивала” једног по једног министра да би „опипала терен”. Као и многе друге вести ових дана, и вест о игнорисању Русије у оквиру „осморице” је срачуната на „чување образа” неких земаља које су својим чињењем или нечињењем допринеле да дође до рата.

 „Више пута сам чуо претње о томе да нас неће примити у Светску трговинску организацију (СТО), коментарисао је Лавров. – Али они нису ни намеравали да нас приме. Ми се у то све више и више уверавамо. Сваки пут нас, извините за некоректан израз, вуку за нос: најпре потпишу билатерални уговор, и чини се све је у реду, а онда се појављују све нова и нова питања”. Министар је објаснио да Русија жели да ступи у СТО, али под обострано прихватљивим, стандардним условима.

После 15 година преговарања Русија је постигла неопходне договоре са свим чланицама СТО. Америка је са Русијом такав споразум потписала 2006. и требало је да до краја године започне ратификација тих споразума. Русија је за то заинтересована, али уколико тако не буде, неће бити нарочито угрожена – као што је досад продавала Западу енергенте, продаваће их и даље, а нестабилност светског финансијског тржишта због тога може се само увећати.

Експерти тврде да је светска економија заинтересована за ступање Русије у СТО ништа мање него Русија, па је мала вероватноћа да ће се то спречавати. Након што је амерички председнички кандидат Барак Обама изјавио да би требало „преиспитати питање преговора о ступању Русије у СТО”, а министар трговине САД Гутјерес перспективе ступања Русије у чланство оценио као „веома удаљене”, Министарство за економски развој Русије оценило је да се „на преговорима о СТО разговара о економским, а не о политичким питањима”, а изјава Обаме названа је делом „предизборног програма”.

Економски стручњак Дојче банке Јарослав Лисоволик сматра да ће, уколико Русија не ступи у СТО то бити за њу негативан фактор, али ништа мање неће бити негативан ни за светску економију. „СТО је потребна таква земља каква је Русија. Данас глобалне организације преживљавају кризу која је заснована на разликама између развијених земаља и земаља у развоју, и управо би Русија могла да одигра улогу у превазилажењу тих разногласја”, рекао је Лисоволик.

Што се Европе тиче – све досадашње претње нису резултирале некаквим реалним корацима. „Прошла су времена кад се могла кажњавати Русија”, изјавио је Александар Рар, експерт за Русију у Савету за спољну политику Немачке. Слично мисле и водећи европски политичари, а Бернар Кушнер је изјавио за „Гардијан”: „Немојте да питате ко су овде добри а ко лоши момци”, и „не смемо доносити никакве моралне осуде у вези са овим ратом. Једино је битно како да га зауставимо.”

„У овом тренутку, било какве санкције против Русије удариће као рикошет по економији Европе, зато ЕУ неће сасвим сигурно подржати никакве мере економског притиска. Имајући у виду да Русија има право вета у Савету безбедности УН, ни тамо не може бити донета никаква одлука против Русије. Штошта могу да одлуче смо поједине државе саме за себе”, истиче аналитичар финансијског тржишта Јегор Сусин. Руска економија је данас, тврде већ дуго економисти, много здравија од европске и америчке. Русија не зависи од кредита међународних финансијских организација (ММФ, Светска банка или друге) и има велике залихе, па нема много разлога за бригу.

Ни НАТО не треба да се боји јер „НАТО није субјекат економске делатности”, сматра Сусин. Ипак, односи могу да „захладе” – већ су отказане неке заједничке војне вежбе. Америка покреће иницијативу за прекид рада Савета Русија – НАТО, која, сматрају експерти, нема нарочиту перспективу јер је за борбу против међународног тероризма улога Русије веома битна.

Оно на шта је Русија веома осетљива, то су Зимске олимпијске игре у Сочију. Путин је уложио огроман труд и енергију да их Русија добије. Елисон Шварц, представница демократа из Пенсилваније, предложила је америчком Конгресу да у септембру донесе одлуку о одузимању организације Игара Русији.

Представник МОК одговорио је на то да је Олимпијада изван политике и да „Олимпијске игре не могу бити играчка у рукама политичара”. У сваком случају, сматрају у Олимпијском комитету, данас је сувише рано „доносити закључке о ономе што треба да се догоди кроз шест година.

Поједини стручњаци у Русији прибојавају се за руске активе размештене у иностранству, посебно за стабилизациони фонд који је делимично инвестиран у економију САД. Али има и потпуно супротних мишљења: „Теоретски је сасвим могуће замрзнути руске активе инвестиране у западне вредносне папире, али практично то урадити, просто је нереално, а да се опет не нанесе ударац и озбиљна штета економији Европе и САД”, тврди Сусин.

Првих дана рата запажено је „бекство” приватног капитала са руског тржишта, али експерти су сигурни да ће се ситуација брзо променити. „Свет новца је циничан, а перспективе руског тржишта у целини су добре”, говори Сусин.

Оно што би Русија стварно могла да изгуби, то су инвестиције у Грузији. Низ руских компанија контролише прилично велики део енергетике те земље. Иако се досад конфликт никако није одразио на испоруку електроенергије, није искључено да грузијске власти хитно национализују те компаније.

Директна последица кавкаског рата могао би бити пријем Грузије у НАТО под притиском Америке, иако здрав разум говори да Немачка и Француска, које су заједно са Великом Британијом биле против у априлу, сад поготову неће на то пристати, чак ако се Лондон и поколеба.

Александар Рар каже: „Уколико Грузија уђе у НАТО, земље Запада које бране њене интересе, могу се наћи увучене у страшан конфликт са тако јаким противником као што је Русија. Тај конфликт се може завршити ко зна чиме, све до трећег светског рата. Имајући у виду озбиљност такве претње, већина европских земаља, посебно старих чланица ЕУ, највероватније ће бити против позива Грузији и Украјини”.

Он закључује да је „данас најважније да преовлада друга концепција европске безбедности – обједињење у оквиру велике Европе, у којој ће бити и Русија”.

Љубинка Милинчић