ЕПС треба реорганизовати

У тексту објављеном у „Политици” 2 децембра под насловом „Само државно власништво над ЕПС-ом гарантује јефтину струју” проф. Ружић даје реалан приказ стања у нашој енергетици, осим става да „ЕПС треба да брине о изградњи термоелектране ’Никола Тесла’ Блок 3”. Овај став је нерационалан јер се од изградње ТЕНТ Б3, снаге 620 мегавата, одустало почетком изградње ТЕ ТО „Колубара Б”, електроснаге 2x350 мегавата и топлотне 2x380 мегавата за грејање Београда.

Предност ТЕ ТО „Колубара Б” у односу на ТЕНТ Б3 је то што се доста одмакло с градњом. Уложено је 350 милиона долара за документацију, грађевинске радове, набавку челичне конструкције, два котла који могу да раде без мазута и с угљем топлотне вредности до 5,4 МЈ/кг. Налази се поред рудника и угаљ добија транспортером дужине 0,6 километара, користи 70 одсто енергије угља, а пепео враћа у рудник и меша са земљом, док се до ТЕНТ Б3 угаљ са 50 одсто воде и 25 одсто пепела превози вагонима на удаљеност од 30 километара, користи се 35 одсто енергије угља, а пепео се одлаже поред Саве и загађује ваздух, подземне воде и реку. То значи да се с истом количином угља у ТЕ ТО „Колубара Б” може произвести двапут више енергије него у ТЕНТ Б. И зашто бисмо га у овој несташици превозили до ТЕНТ Б?

Неспорно је да су потребне нове електране на угаљ да 2050. године. Најповољније је уложити три милијарде евра и за пет година завршити ТЕ ТО „Колубара Б” и ТЕ „Костолац Б3”, изградити вреловод до Београда, обновити рударску опрему и тако елиминисати увоз струје истовремено штедећи на увозу гаса за грејање Београда.

Изградња обновљивих извора енергије је неопходна, али ту треба укључити и домаће фирме и раднике ЕПС-а, којих има превише. Они треба да раде на рекултивацији депонија пепела и рудничких јаловишта. На тим површинама требало би градити соларне електране и производити биомасу као домаћу замену за угаљ. ЕПС треба да организује производњу биомасе као што је организовао копање угља. Хиљаде хектара рудничких јаловишта и депонија пепела треба рекултивисати и на њима развијати технологије и опрему за производње биомасе и добијање енергије од ње. На тим пословима радили би стручњаци, металопрерађивачки погони и лабораторије ЕПС-а. У даљем развоју послови би се проширили на друга пољопривредна земљишта. У свакој општини требало би изградити енергану на биомасу, која би се добијала од произвођача из околине. На рекултивацији се до сада није радило, па су трошкови струје од угља били нижи. Треба бити рационалан, јер ЕПС нико не може да натера на рекултивацију ако не схвати да је то од опште користи. Рекултивацијом би се заштитила околина и развила домаћа производња обновљиве енергије, запослили би се наши радници а наша земља била би енергетски независна.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.