Медаља Јована Цвијића

На иницијативу Јована Цвијића, 7. априла 1910. године у Београду је основано Српско географско друштво, чије се активности и данас препознају. Када је 1935. године, на пригодној свечаности, обележена 25. годишњица успешног рада друштва, установљена је Медаља Јована Цвијића, као највише признање за допринос науци и настави географије и институционалним активностима које доприносе развоју и популаризацији географије.

Медаља Јована Цвијића обликована је према нацрту Драгутина Дерока, тада потпредседника Српског географског друштва, а израдио је сликар-медаљар Е. Муановић у Акционарском друштву Београдска ковница. Медаља је бакарно-златне боје. Кружног је облика, пречника шест центиметара и обима 18,5 центиметара. На лицу медаље (аверс) је препознатљиви, барељефни, лик Јована Цвијића из његових зрелих година уз ћирилични натпис „Медаља Јована Цвијића”. На наличју медаље (реверс) у плитком барељефу је представљен Земљин глобус уоквирен исписом на француском језику Societe de Geographie Belgrade. Изнад глобуса, ћириличним словима, исписано је „Основано 1910. године Српско географско друштво”.

Дневни лист „Политика” је наведеној годишњици посветио значајну пажњу. Први прилог је објављен 3. априла, под насловом „25 година Српског географског друштва” и поднасловом „Установа коју је основао наш велики научник Јован Цвијић”. Поред осталог, написано је да је Географско друштво засновало своју медаљу за одликовање заслужних радника. Медаља, искована у бронзи за двадесетпетогодишњу прославу, необично добро је успела и својом композицијом и тачношћу Цвијићевог лика у барељефу на њој. Прилог објављен 8. априла има наднаслов „Прослава Географског друштва”, наслов „Признање Географском друштву и његовом оснивачу Јовану Цвијићу” и поднаслов „Најистакнутији представници стране науке одају признање заслугама Јована Цвијића и друштву које је он основао”.

Почев од 1935. године, Медаља Јована Цвијића додељује се на основу постојећих правила Српског географског друштва, одлуке већине чланова Извршног одбора и присутних на годишњој скупштини, која се, по правилу, одржава једном годишње. Прве медаље уручене су 1935. године заслужним иностраним професорима и научницима (укупно 17) и одговарајућим институцијама (укупно седам). Први добитник Цвијићеве медаље био је знаменити тектоничар Албрехт Пенк, Цвијићев ментор на докторским студијама у Бечу, професор универзитета у Берлину. Међу тадашњим и каснијим добитницима Цвијићеве медаље, од иностраних личности истичу се Алфред Филипсон из Бона, Јуриј Михајлович Шокалски из Лењинграда, Емануел де Мартон, Раул Бланшар и Лисијен Галоа из Париза, Даглас Џонсон и Ајзаја Боумен из Њујорка, Жорж Шабо из Дижона, Курт Хасерт из Дрездена, Вацлав Швамбера из Прага, Евгењуш Ромер из Лавова, Карл Естерајх из Утрехта, Ото Леман из Цириха и други.

Први домаћи добитник Медаље Јована Цвијића био је академик Павле Вујевић. Касније су, поред осталих, одликовани и академици Боривоје Ж. Милојевић, Атанасије Урошевић, Милисав Лутовац, Бранислав Букуров и други. Посебно је интересантно да је Медаљом Јована Цвијића 2006. године одликован Исо Планић, један од освајача планинских врхова Хималаја. Прве институције одликоване Цвијићевом медаљом биле су Земаљски музеј у Сарајеву, Скопско научно друштво, Војногеографски институт, Геолошки институт Краљевине Југославије, Хидролошко одељење Министарства грађевина, Општа државна статистика и Одсек за статистику Министарства пољопривреде. Медаљом Јована Цвијића одликована су и географска друштва Француске, Словеније, Совјетског Савеза, Географски факултет Универзитета у Београду и Географски институт Српске академије наука и уметности из Београда. Године 2012. Медаља Јована Цвијића додељена је Центру за културу „Вук Караџић” из Лознице.

Стеван М. Станковић,
професор