Зашто се крађа књиге не сматра крађом

Податак да је штета од нелегалног преузимања књига на интернету око две милијарде динара, који се недавно могао чути на панел дискусији „Пиратерија у издаваштву – повреда ауторских права”, одржаној у Привредној комори Србије, отворио је многа питања која би у овом домену требало да буду решена законом.

Дејан Папић, власник издавачке куће „Лагуна”, који је изнео овај податак на поменутој дискусији, каже за наш лист да до сасвим прецизних података није могуће доћи, па нам преостаје да вршимо процену на основу доступних података.

– Само на најпосећенијем пиратском форуму преузето је више од 700.000 електронских верзија књига. Поред овога дешава се још око 500.000 преузимања аудио-књига. Дакле, већ овде смо дошли до штете од преко милијарду динара. Али то је тек један портал. Ако на то додамо фејсбук групе за дељење пиратизованих књига које броје преко 250.000 чланова, може се очекивати да ту имамо додатних бар 1.000.000 преузимања. Уз то се морају додати и саме гугл претраге које додају још милион резултата са пиратизованим садржајем. Процена од две милијарде динара према свему овоме је, може се рећи, конзервативна – каже Папић.

Кад је реч о путевима пиратерије, он објашњава да поједини сајтови и форуми обезбеђују директну могућност преузимања, док се ипак већина наслова или целокупних колекција наслова најчешће дистрибуирају путем бесплатних сервиса за преузимање фајлова. Корисници преко линкова који се међусобно деле долазе до ових садржаја.

Када је реч о штампаним издањима, најизраженији пример су фотокопирнице, наводи Папић, где се стручна литература и литература потребна за образовање често може купити у виду фотокопија.

– Ситуација је често таква да саме фотокопирнице располажу понудом књига или уџбеника у електронском формату, тако да лако могу израдити копију, или неретко имају већ припремљене одштампане копије за траженија издања – додаје он.

На друштвеним мрежама постоји мноштво група у којима се нелегално размењује ПДФ књига, додаје и Гојко Божовић, који је као председник Групације издавача, књижара и дистрибутера књига при Привредној комори Србије, учествовао у организацији поменуте панел-дискусије. Према његовим речима, последице пиратерије су економске, јер угрожавају интересе аутора и издавача, друштвене, јер се на очигледан начин оспорава један облик имовинских права и доводи у питање низ професија од велике важности, али су значајне последице и по саму државу, која због обима пиратерије остаје без дела пореза.

– Поједине основне школе и гиманзије у Србији на својим сајтовима објављују целокупну лектиру, не схватајући да је то пиратерија. На интернету постоје сајтови с великим бројем књига објављених без права – додаје Божовић.

Борба против пиратерије, као што је наглашено и на панел-дискусији, не би требало да се сведе на сналажљивост издавача, већ је најважније поставити дугорочну стратегију са циљевима.

– У већини европских земаља, као и у САД, већ и сам покушај преузимања нелегалних садржаја доводи до упозорења од стране интернет провајдера, а мислим да би оваква пракса и код нас дала озбиљне резултате. Већина људи не жели да ради незаконите ствари уколико им се јасно стави до знања да учествују у таквим активностима – каже Дејан Папић, који наглашава да би организаторе пиратских активности свакако требало процесуирати, али да је то посао за државу пре него за сваког издавача понаособ. Према његовим речима, већ само коришћење пиратских садржаја је кажњиво по закону, па би према томе требало водити милионе спорова, што није ни реално ни потребно, јер би довољно било угасити портале где се овакви садржаји деле.

И Јагош Ђуретић, уредник издавачке куће „Албатрос плус”, слаже се с тим да сами издавачи не могу ништа без организоване друштвене контроле.

– Није ми јасно како се борити против тог зла, тим пре што се код нас то и не доживљава много као зло и криминални посао. Познато је да се у нас ни крађа књига не убраја у крађе, већ се тиме потврђује неодољива љубав према читању. Ни у једном случају кад сам посумњао да нам се „пиратерише” неко издање нисам се усудио да се упустим у судски обрачун, како се то обично ради са лоповлуком, јер нисам веровао да конкретни случај могу неспорно доказати – каже Ђуретић за наш лист, констатујући да је пиратерија чак у порасту, јер је технологија пиратима пружила веће шансе да „раде свој посао”, што се може приметити по паду продаје, без обзира на то што постоје и много озбиљнији разлози за тај пад.

У складу са Ђуретићевим запажањем да се крађа књига не сматра класичном крађом, многи управо тако реагују на напомену да је и физичко лице пират уколико је неовлашћено прочитало неки заштићени документ без обзира на то да ли га је даље поделило.  Управо зато је неопходна едукација и подизање свести јавности о значају ауторских права.

– У нашој земљи дуго се, нажалост, градила свест да интелектуална својина, нарочито у домену филма, музике и књига није нешто што треба бити поштовано и пиратерија се развијала не само на улицама, већ током деведесетих и на електронским медијима. Стекао се утисак да је дељење и коришћење оваквих садржаја друштвено прихватљиво, па чак и пожељно. Дуг је пут до грађења оне друге врсте свести која разуме чему служе и зашто уопште постоје ауторска права. На томе сада треба да ради не само извршна власт већ и целокупно друштво – каже Дејан Папић.

Гојко Божовић додаје да се обично мисли да пиратерија погађа само интересе аутора и издавача, али да она дугорочно погађа и интересе самих читалаца. Ако не буду могли да заштите своје интересе и права, аутори неће бити подстакнути да стварају нова дела, док издавачи неће бити у прилици да објављују књиге.

– Неки се пиратеријом баве да би нелегално стекли корист. Неки из идеолошких разлога, верујући да од свих облика својине само ауторска права треба да буду бесплатна. Неки из незнања, јер не разумеју да постоје ауторска права или не разумеју да су ауторска права облик својине. Да би се решио проблем пиратерије, неопходно је унапређење јавне свести о штетности и о размерама пиратерије, али је, упоредо с тим, неопходно унапређење законодавне праксе и стриктна примена закона – додаје Гојко Божовић.