Уметничко истраживање биосфере

Постоје мишљења, проистекла из животне праксе, да су миленијалци (рођени између 1981. и 1996. године), прва генерација која од раног детињства живи са персоналним рачунарима, паметним телефонима и интернетом. Сматра се и да миленијалци, већ увидом у моћ и брзину протока информација, од себе имају висока очекивања, а у глобалном систему бољу позицију и утицај у односу на претходне генерације. Управо тој генерацији припада и Адриjен Ујхази (1995).

Мада је образована на класичним постулатима сликарства на новосадској Академији уметности, она се, разумевајући дух времена и дискурс уметности у перманентним променама, концентрише у свом раду на истраживање биосфере. Зашто биосфера? Јер екосистеми Земље представљају функционалну целину биосфере, али је данас алармантна еколошка нарушеност овог система. Биосфера је честа тема друштвене и политичке збиље, а као интригантно и животно базична осваја и просторе уметности. Чињенице су, компјутерски умрежен свет и утицај сајбер-спејс доносе битне промене у наше разумевање простора и времена, а контекст дигиталног окружења дефинитивно утиче на промену етике и естетике, друштвене и економске структуре. Негде у том контексту Адриjен Ујхази концептуализује свој истраживачки рад тангирајући интердисциплинарне теорије уметности и науке, философије и технологије.

Биоетика и биоестетика дају основи тон питањима суживота човека и природе, а ауторка посвећена овим феноменима истакла је то и насловом нове поставке „Coexistence”. У два нова циклуса „Biophilia” и „Memento”, она пројектује у амбијенталној ситуацији мултимедијални визуелни учинак у којем се упадљиво екскпонира ово својеврсно лабораторијско истраживање. Поставком доминирају фотографије из циклуса „Memento”, разуђена зидна инсталација мозаичке структуре са кадровима у гро-плану различитих биолошких опита, а овом ауторском биоарт атласу додати су објекти реалних артефаката органоликих процесуалних промена. Да није реч о рецепцији уметничког рада могли бисмо замислити да припада огранку неког биолошком института.

Својим атрактивним бојама и асоцијативним структурама фотографије су артефакта документованих органских процеса у лабораторији са материјалима као што су маховина, пшенична трава, чај, брашно, квасац. Део невидљивих супстанци, микроорганизми нашег окружења, погледом кроз микроскопско сочиво тангирају моћне релације које је неопходно уважавати да би екосистем опстао. Интегрални део ове поставке су и инсталације на столовима у простору које својим садржајима in vivo дају увид у могуће форме лабораторијског истраживања. Биоетика, биоестетика, биосфера, биофилија, биоморфне трансформације, биоми, биолошки агенси, ДНК и/или геном представљају живу феноменолошку платформу на којој пред научника, своју улогу имају и уметници. „Биофабрика” је назив биоарта Адриjен Ујхази реализован у Новом Саду, у пројекту Европска престоница културе 2022 и он је само један од њених бројних радова остварених у музејима, фестивалима, сајмовима, самостално и у сарадничким иницијативама (Шок задруга. Реaктор).

Комплексан пројекат Адриjен Ујхази „May Our Desires Never Fade Away” планиран за изложбу „Ставови и форме: уметност као облик мишљења” прошле године делимично је представљен у Галерији легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића. Наиме, site-specific пејзажна инсталација на отвореном базену није била могућа, оцена да је рад „опасан по јавно здравље”. Ово официјелно мишљење из Музеја савремене уметности о интердисциплинарном пројекту „Највеће жеље никада не нестају” налази се на изложби у Галерији „Новембар”. Не улазећи у детаље ове одлуке, познато је да биолошки агенси могу бити потенцијално опасни по околину, али зар ми нисмо немоћни пред истином да смо свакодневно изложени тој опасности удишући ваздух.