Добро дошао, Вини!

Две теме које су обележиле почетак нове школске године просто вапе за тим да их се срчано дохвати телевизија, те да се, макар делимично, скину с дневног реда до идуће јесени.

Прва је збрка око уџбеника, хаос око важећих и неважећих књига који је унео пометњу међу ђаке, родитеље, наставнике... Епицентар потреса свакако лежи у Министарству просвете, односно у сфери државне власти која није донела одговарајући закон, регулисала односе међу приватним и државним издавачима, прописала стандарде за елементарна „наставна средства”. И као што ће већ за који дан почети прозивање у учионицама широм Србије, тако би са њених екрана ваљало покренути свакодневну прозивку министара, државних секретара, саветника, посланика... и свих оних који су задужени и плаћени за то да коначно среде темељни простор образовања и лише га лоших последица честих реформи и експеримената. За тако нешто није им потребно потписивање међународних споразума, уговора и тендера, ту не може вечито да важи правдање неажурношћу или грешкама оних који су претходно седели у истим кабинетима, фотељама, клупама.

Сличан ангажман заслужује и друга септембарска актуелност, угроженост деце у саобраћају. И ту се испоставља застој у законодавној процедури, раштимованост и неповезаност служби које би требало да прописују, спроводе, штите, кажњавају, васпитавају... И мада су медијске кампање, попут текуће о безбедности на пругама, друмовима, улицама, потребне и корисне, телевизија најбоље зна да су оне ипак ограниченог трајања и домета. Стога би учиниле роду глас да, у име грађана, стално, у својим редовним програмима, „притискају” надлежне, да их запиткују и подсећају на обавезе и обећања, не би ли црне бројке о страдалима око школа бар мало избледеле.

И док ће школарцима из РТС-а наредних дана стићи прве специјално њима намењене емисије, предшколци су већ ове недеље добили праву посластицу. Дошао им је на екран легендарни Вини Пу, са својом љупком шумском дружином. Међу цртаће „нове генерације”, пуне чудних хај-тек створења, свемирских ратника, бораца разних врста, покрај питомијих ликова попут нових дечјих „икона” Јагодице Бобице и Нодија, уз добру стару Пчелицу Мају настанило се друштванце доброћудних и наивних животињица. Вини Пу, медведић меденог срца, и његови другари Праслин, Зекхоп, Иар, Тигар... тако постају део одрастања још једног поколења чије би детињство без њих било осиромашено.

Наравно да су малишанима (а и телевизији) потребне увек нове приче и нови јунаци, али има оних за сва времена, из класике – Андерсенових бајки, из Дизнијеве радионице, из књига Сент Егзиперија или Милна. У случају серије која је управо почела, уреднички допринос, сем самог избора, свакако је у квалитету обраде. Често спорна синхронизација, посебно важна у филмовима за најмлађе, овде је изведена успешно, гласови су добро одабрани, дикција је коректна, а исправно је решење и то што су песмице остављене у оригиналу. Малим гледаоцима који још не умеју да читају титлове сасвим је довољно да се препусте веселим мелодијама.