Не треба селити београдски зоо-врт

Збуњујуће делује да нема велике реакције на идеју да се београдски зоо-врт са Калемегдана (Дорћола) премести на Аду Циганлију. Поштујем Шапића и као светски познатог спортисту и као градоначелника, али сматрам да је таква идеја лоша.

Мислим да није коректно позивати се на Вука Бојовића, човека који је водио (и тада добио) велику борбу за останак зоо-врта на постојећој локацији и не верујем да се носио идејом за његово премештање на Саву или Ратно острво. Имајући у виду све чињенице за и против, а оне постоје, једино решење је постојеће, а ако би се баш морао преместити, онда би дошла у обзир само унутрашњост, континентални део позадине Београда. Све остало би водило у катастрофалну девастацију и пропадање београдског зоо-врта и носило непредвиђене еколошке, епидемиолошке, па и просторне опасности којима би се животиње, тако различите и осетљиве, али и грађани толико опасно угрозили да не верујем да ни појединац попут градоначелника, ни Скупштина града Београда могу да на себе преузму одговорност евентуалне такве одлуке.

Мисли ли неко да су та дивна, фасцинантна и тако разнородна створења некаква роба која се попут пакета може премештати и смештати као у какво ново складиште? Навешћу само неколико очигледних доказа који у старту поништавају такву идеју. Прво, сама Ада Циганлија. Место, како рече читатељка „Политике” Зорица Прокић, које је „београдско море”, на које се свакодневно сливају десетине хиљада Београђана. А ту, ето, неки планирају да доведу у суседство небројено животињско царство тих „драгих и лијепих створења”, које се дуже од века увећавало и умножавало, са свеукупном пратећом инфраструктуром. Ко зна, можда ће се тиме обострано удвостручити задовољство заједничким освежавањем у Сави и Београђана и становника зоо-врта. Пре доста времена на светској лепотици Тари срео сам Енглеза Милана Свандерлика како је одушевљено снима, а онда је тужно рекао како је њихова Темза „ко пудинг” – претворила се у канал, практично канализацију. Хоћемо ли да таква постане и Сава? А колико знам, Сава је основ водоизворишта Београда. Темза је данас скоро чиста река. А каква је будућност Саве са додатним зоо-вртом, са тим разнородним саставом? Премештањем на воду, у влагу, у опасна испарења. Простору иначе погодном за бујање разних непријатних мириса, који су већ свакодневна реалност, као и могућности најразличитијих зараза. Изложеном сасвим реалној могућности великих, изненадних поплава, макар оне биле ретке. Тако би се срце Београда, његово море, па и плућа, реално претворило у „мртво море”.

На месту су и упозорења госпође Прокић да бука која се ствара на купалишту Ада, у кафићима, неће пријати ни новим домаћинима зоо-врта, животињама, већ угроженим у кавезима, с обзиром на то да оне долазе из царства тишине и природе, али ни купачима, јер толики број животиња ствара сопствену буку.

Има још нешто. До постојећег зоо-врта се стиже са безброј страна, до овог би се стизало само преко једног моста из двомилионског града, плус посетиоци. Какав би то био хаос, а да не говоримо о реалној опасности да ће мост наредних деценија преко себе пренети толику масу људи, с обзиром на искуства да су слични мостови у свету доживели ужасне хаварије због своје преоптерећености. Исти је случај и са евентуалном идејом о Ратном острву. Лоше је и објашњење да би зоо-врт тиме увећао простор са седам на 14 хектара.

Да додам још нешто. Многим животињама, попут камила, које долазе из пустиња, али и из доста сушних простора света, кад би се нашле у практично мочварном простору, адаптација би била скоро немогућа. А да не говоримо о животињама са андских, хималајских, алпских или кордиљерских простора, које би се нашле у простору окруженом водом са свих страна. Јесу ли предлагачи тих идеја о свему томе водили рачуна? Воле те животиње воду, и слонови, не само нилски коњи, и лавови, па и камиле, али нисам сигуран да би волели да постану водоземци. Скоро шокантно делује изјава градоначелника да треба пре бринути о људима на Ади, а не о животињама. А та драга, дивна створења, признаће и најбезосећајнији, осетљива су бића, већ им је зоо-вртом ускраћен природни амбијент, бојим се да би се све то у вези с њим претворило у катастрофу. Вишеструку.

И још једна, ништа мање важна ствар. Је ли Београд толико богат и без других потреба и обавеза, да је почео да се бави и тако скупом, сложеном и веома осетљивом реализацијом каква је дислокација зоо-врта? А што се тиче Калемегданске тврђаве, која је наводно угрожена зоо-вртом, није она њиме угрожена. Напротив, оне се комплементарно надопуњују. Поред уживања у његовим древним зидинама, дивном погледу на град и реке, он скоро истовремено нуди уживање у дружењу с тим драгим створењима која су нам пристигла из свих крајева света.

Мироје Вуковић,
књижевник, Подгорица