Срце и његова умовања

То да се само срцем добро види, да се суштина очима не да сагледати и да је говор извор свих неспоразума, генерације и генерације су научиле из „Малог принца”, књиге француског пилота и писца Антоана де Сент Егзиперија, која је први пут објављена пре 80 година (6. aприла 1943. године) и која спада међу најпознатија и најпродаванија дела светске књижевности. Према најновијим подацима, сваке године се прода близу пет милиона примерака ове књиге, а преведена је на више од 290 светских језика и дијалеката. У неким земљама чак постоји и већи број различитих превода (у Јужној Кореји 47, у Кини 50), док северноафрички језици на којима се „Мали принц” појављује укључују дијалекте Марока, Туниса и Алжира. И наши издавачи је радо објављују, а најновије издање је објављено недавно када је „Вулкан издаваштво”, oбележавајући десетогодишњицу свог рада, уврстило ову књигу у едицију својих десет издања специјалног дизајна.

У Паризу постоји продавница „Мали принц” у којој се могу купити разни сувенири везани за ову књигу, али је сада, поводом осам деценија, што се од потрошачког друштва и дало очекивати, понуда обогаћена. Фигурице Малог принца, руже и овце рекламирају се као леп поклон за Ускрс, ту је и фигурица Малог принца са лисицом од смоле у ограниченом тиражу од 300 примерака... „Галимар” је у едицији за младе објавио изузетно колекционарско издање овог дела у ограниченом тиражу од 3.000 примерака, од којих је сваки нумерисан. Објављено је и специјално издање „Мали принц полиглота”, опет у ограниченом тиражу, у којој је 27 поглавља дато на 27 језика, урађена је и серија од 80 литографија са ликом Малог принца итд. У Њујорку, где је „Мали принц” први пут и објављен управо те 1943. године, на енглеском и француском језику, биће постављена скулптура Егзиперија коју је израдио француски уметник Жан-Марк де Па.

Код нас је тим поводом управо од данас у холу Филозофског факултета у Новом Саду, а у оквиру месеца франкофоније, организована изложба „Срце има своја умовања која ум не познаје”. Осим осамдесетогодишњице изласка Егзиперијевог „Малог принца”, овом изложбом, у организацији Одсека за романистику, обележава се уједно и 400 година од рођења великог француског мислиоца Блеза Паскала. Тако ће посетиоци, каже се у саопштењу поводом ове изложбе, на једном месту моћи да виде бројна издања ова два аутора, као и то на који начин се њихова два капитална дела спајају у једно и настављају да живе и одјекују у модерном свету друштвених мрежа. Зашто је пустиња и данас метафора за све гласнију човекову усамљеност? Има ли права Паскал кад каже да васиона простором човека обухвата и гута као једну тачку, а човек мишљу обухвата васиону?

„Мали принц” је најпознатије дело писца и пилота Антоана де Сент Егзиперија који је трагично настрадао 1944. године. Никоме не треба препричавати да је у књизи реч о пилоту који је слетео у највећу пешчану пустињу јер му се покварио авион и о дечаку златне косе са далеког астероида, Малом принцу, који нон-стоп поставља питања и весело се смеје. Сви су већ читали и запамтили мудрости које њих двојица размењују, својствене чистоти дечјег срца и онима који су некад били деца, а ту чистоту нису изгубили.

Мада је Егзиперијева књига превођена широм света, чини се да нико толико не својата „Малог принца” као Мароканци, који у књизи виде велики део своје домовине. Први Егзиперијев професионални посао пилота био је лет изнад Сахаре. Између 1926. и 1929. летео је једномоторним двоседима изнад северне Африке и живео међу сликама по којима је „Мали принц” познат. Две године крајем двадесетих година 20. века, пустињу је учинио својим домом, у Порт Етјену (сада Нуадибу) у Мауританији, затим у Вили Сиснерос (данашња Дакла) и Кејп Џуби (сада Тарфаја). На једном путовању у Даклу, водили су нас да нам покажу где је слетао аутор „Малог принца”, док у Тарфаји постоји музеј посвећен овом пилоту и писцу који се у Мароко вратио почетком тридесетих.

„Не заборавите да је његову причу инспирисао или можда чак испричао аутор номад којег је упознао током својих пустињских путовања”, речи су једног мароканског културног активисте и преводиоца које су својевремено пренеле агенције. Он је тврдио да сама прича можда јесте универзална, али да Бербери (или Имазигени) осећају да су најближе њеној радњи, да заплет има много сличности са њиховим усменим причама које су слушали од својих дедова.

Мало је вероватно да је причу Егзиперију испричао номад, али многи наставници и родитељи у Мароку читају деци ову књигу и тврде да она у њој проналазе свој дом. Велика је вероватноћа, међутим, да су неке идеје за књигу узете из пишчевог стварног живота. Сама идеја пустиње и пада авиона, настала је из догађаја који се десио 1935. године, када су се Егзипери и његов копилот срушили авионом у Сахару, одакле их је спасао један бедуин. Једном приликом, Егзипери је напоменуо да је тада видео пустињску лисицу. Његов авион је био са ознаком А-612. Верује се такође да је и лик руже базирао на лику своје супруге.

Прву причу „Авијатичар”, Егзипери, иначе рођен 1900. године у Лиону, објавио је 1926. године, а 1929. и прву књигу „Јужна пошта”, док га је књига „Ноћни лет” из 1931. направила књижевном звездом у успону. Ипак, његово најзначајније дело остаје „Мали принц” које је написао 1942. и које је објављено у САД 1943, а у Француској тек две године после његове смрти. Из тог дела се и даље црпи лепота која не дозвољава да се заборави њен аутор, пилот чија је последња извиђачка мисија, у коју је кренуо из ваздушне базе на Корзици, била да прикупи обавештајне податке о кретању немачких трупа у долини Роне 31. јула 1944. године и из које се никад није вратио.