Плаве очи српске књижевности

Дело „Кратка историја античког света” проф. Др Жарка Петковића, објављено у 114. „Колу” Српске књижевне задруге, а по речима аутора, замишљено је као увод у античку историју, као преглед најважнијих догађаја, мисли и достигнућа из тог далеког света.

„Првобитна намера била ми је да напишем гимназијски уџбеник, за посебна одељења ђака, оних који се посебно интересују за историју. Временом и стицајем околности, текст је добио нешто шире оквире. У облику који је данас пред читаоцима, ова књига намењена је свима чија се радозналост протеже на далеку прошлост и у њој античка историја је подељена на епохе, извршена је периодизација, на један од уобичајених начина”, истакао је Жарко Петковић.

Говорећи о овој књизи, проф. др Јелена Фемић Касапис истакла је да је написана у популарнонаучном, одморном, привлачном и живописном стилу, да главна поглавља започињу општом сликом простора и времена, у виду координата физичке географије, тако да читалац неприметно бива премештен речју и мисаоном сликом у давни простор и времена. По мишљењу проф. др Јелене Фемић Касапис, језик ове књиге је савремен, одвагано опуштен, ослобођен елемената који би могли развејати читаочево интересовање, а дело обилује и освртима на разлике у погледима и схватањима некад и сад, што га већма приближава савременом духу и времену – данашњем читаоцу.

– Књига Жарка Петковића „Кратка историја античког света”, наставника на Катедри за римску историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, на језгровит, сликовит и упутан начин приказује историју Старог света. Књига обухвата данашњој науци познате народе и просторе, на којима је човек живео и деловао у овој епоси: Блиски исток, Египат, Индију, Кину. Највећи простор основног тела текста запрема – што се само по себи разуме – реч посвећена старим Грцима и Римљанима, њиховим кретањима, подухватима и достигнућима; њиховим успонима и падовима и њиховој културној заоставштини, на коју је савремена европска цивилизација ослоњена обема ногама. Поред грчких и римских достигнућа, на страницама ове књиге своје место су нашли многи неевропски проналасци којима се и данас свет служи: феничанско писмо, такозване арапске, а у ствари индијске цифре, кинеска свила, сумерска математика. Помињу се и Хетити, први цивиливизовани Индоевропљани. Један од поднаслова посвећен је Јеврејима, везаним за свога бога који „учествује у историји” – рекла је проф. др Јелена Фемић Касапис.

У свом „Колу” Српска књижевна задруга штампала је и „Библиографију Српске књижевне задруге 2003-2022” Дејана Вукићевића, недавно преминулог књижевника, библиотекара и библиографа Народне библиотеке Србије. Дејан Вукићевић (1965–2022) био је аутор СКЗ-а, а ова издавачка кућа објавила је и његову збирку „Приватна антологија, изабране приче”.

На представљању „Библиографије” Дејана Вукићевића у СКЗ-у, говорили су Гордана Ђилас, књижевница и библиограф из Новог Сада, и професор Јован Пејчић. Када је био близу завршетка „Библиографије”, писац Дејан Вукићевић се разболео. Знајући исход кратке и тешке болести, јавио се колегиници Ђилас и оставио јој у аманет да доврши ово његово последње дело, којим се и сам уписао у нашу најстарију и најугледнију књижевну едицију „Коло”.

„Колико Српска књижевна задруга држи до својих издања и програма, едиција и њиховог трајања у култури, видело се још 1967. године, када је, о 65. годишњици ове установе, објављена ’Библиографија српске књижевне задруре 1892–1967’, чији је аутор био Милан Живановић, и то у 60. (плавом) ’Колу’. Књига има 443 стране, са пописом свих издања, историјским прегледом и подацима, фото-материјалом и регистрима.

Доцније је, у току стогодишњег рада, СКЗ објавила још три књиге своје Библиографије, у континуитету, све три у Колу, аутора Радисава Цајића, док је пету књига, која обухвата раздобље од 2003. до 2022. године дело Вукићевића, о 130. годишњици СКЗ-а”, речено је овом приликом.

На више од 600 страна, Дејан Вукићевић је, модерним библиографским методом, систематизовао сва издања Српске књижевне задруге у последње две деценије, и то по едицијама; „Коло”, „Дивот издања Кола”, „Савременик”, „Поучник”, „Атлас”, „Мала библиотека”, „Антологије”, „Књижевна мисао”, „Историјска мисао” и др.

Хронолошки ред омогућио је да сви неопходни подаци једне библиографије буду прегледни и систематски поређани, тако да читалац има пред собом укупну издавачку делатност ове установе. Библиографија садржи не само наслове књига и едиција већ и укупне садржаје свих књига, наслове поглавља, прича, песама, есеја, свих жанрова ове едиције. Пописани су не само године издања, преводиоци, приређивачи, него и тиражи, бројеви страна, штампарије, илустрације и многи други подаци који сведоче о времену и друштвеној и културној атмосфери у којима су књиге писане, биране, приреживане, превођене...

О 130. годишњици СКЗ-а у „Колу” је објављен и зборник радова „Плаве очи српске књижевности – Коло СКЗ, као огледало развоја српске књижевности и језика”. Ту се налазе текстови о оснивању Српске књижевне задруге, о народној, старој, модерној и авангардној српској књижевности у едицији „Коло”, о савременој поезији и прози у „Колу”. О српским писцима из Црне Горе, са Косова и Метохије, из Хрватске, Дубровника, у овој едицији. Такође, ово дело садржи и текстове о заступљености Вука, Његоша, Црњанског и Андрића, као и српских водећих лингвиста у Задругином „Колу”.

„Осниваоци Српске књижевне задруге учинили су што је од њих зависило да се почне овај за српско народно развиће неоспорно користан посао. Они с овим у већој опширности износе шта их је на то побудило и како на том мисле радити. На народу је сад да својим пристанком или саучешћем што обилатилијм каже како о овој потреби сам мисли“, писао је академик Владимир Ћоровић.