Гадафи дочекао Рајсову у кухињи

Рабат – Либијски лидер Муамер Гадафи, некада најозлоглашенији противник САД, који је подстицао терористе на Блиском истоку против САД, сада је америчку државну секретарку Кондолизу Рајс срдачно дочекао у својој кухињи и делио јој поклоне. Током осамдесетих година прошлог века либијских терористи били су главни негативци у америчким филмовима и ТВ серијама, а многи Американци нису могли да замисле већег зликовца од Гадафија, кога су оптужили за низ напада усмерених против САД, од којих је најтежи био обарање америчког авиона „Пан Ам 103” над Локербијем, у Шкотској.

Гадафи је прошле недеље, пошто је 2003. године одустао од оружја за масовно уништавање и одрекао се тероризма, завршио врло успешан петогодишњи период рехабилитације, претворивши се из тајанственог непријатеља САД у поузданог партнера.

У кухињи своје приватне куће, исте оне за коју је 1986. године тадашњи амерички председник Роналд Реган наредио да се бомбардује због либијског напада на дискотеку у Немачкој, Гадафи је угостио у петак Кондолизу Рајс традиционалном вечером која се приређује током прославе рамазана.

Нигде се није могло видети његово женско обезбеђење, по коме је познат, и није било промене детаља састанка у последњем тренутку.

Гадафи је све време Рајсову, коју је иначе у већини престоница позната као Конди, звао „Лиза”, рекли су њени сарадници, али није поновио коментаре попут оног из прошлогодишњег интервјуа у коме је о Рајсовој говорио као о својој „драгој црној афричкој жени”.

Либијски лидер, у беспрекорно белој галабији и са црним фесом, достојанствено је дочекао Рајсову и америчку делегацију у дневној соби презасићеној оријенталним мирисима.

Након сусрета са особом коју је Реган назвао „лудаком са Блиског истока”, Рајсова је рекла сарадницима да се Гадафи, непредвидљиви „брат-вођа” либијске револуције из 1969. године, није понашао ексцентрично и да је био професионалан.

Гадафи није говорио о непријатељствима из прошлости између САД и Либије.

Он је Рајсовој поклонио накит, прстен и медаљон са његовим угравираним ликом, лауту и издање са посветом његовог политичког манифеста „Зелена књига” у коме објашњава своју „трећу универзалну теорију новог демократског друштва”.

То дело, које је обавезно штиво у Либији, подељено је и новинарима који су пратили Рајсову у посети, док су чекали да састанак почне у великој конференцијској сали у коме се понекад састаје Гадафијев Револуционарни савет.

Поред „Зелене књиге” Гадафијеви сарадници су поделили и његову „белу књигу”, познату и под именом „Изратин”, у коме предлаже решење „једне државе” у случају израелско-палестинског сукоба, супротно логици конвенционалне дипломатије.

Бета