Најбоље и најгоре дијете

У истраживању америчког Универзитета Дрексел, примењеном на 183 особе које су држале дијету, закључује се да је „за мршављење боље применити стратегију пужевог корака него трчати попут зеца”.

Пречице су свима привлачније, свако би желео да скрати пут до циља. Тако и многи желе на брзину да скину вишак килограма, било зато што се приближава неко славље и треба стати у хаљину или ваља изгледати складније у купаћем костиму. Већина брзих дијета, по овом истраживању, угрожава здравље и уравнотежен приступ исхрани, превише су рестриктивне и углавном непродуктивне. А неке од њих  могу да воде у болести и поремећај у исхрани. Организам наглу рестрикцију хране доживљава као претњу преживљавању, па се штити променом метаболизма. Бројка на ваги често значи губитак воде, а не масних наслага, а нагло елиминисање масних киселина може да узрокује њихов мањак у организму, наводи истраживање.

Сем тога, додају, када ограничимо унос калорија, шећер у крви пада узрокујући глад. Тада обично „навалимо” на угљене хидрате који подстичу лучење инсулина, а он складиштење масти. Наука је доказала да краткорочно изгладњивање нема резултата. Главна истраживачица др Емили Фајг закључује да је успостављање понављајућих образаца јако важно да се промена одржи на дужи период и да је боље смислити план мршављења којег ћете се дугорочно држати, макар не мршавили 300 грама недељно.

Међу дијетама које су најбоље проглашене су деш, медитеранска и флекситеријанска, а зa  најгоре дукан и дијета 30 дана, које у себи носе опасност од повратка на стару килажу. Деш дијета (дијетални приступ смањењу хипертензије), каже Фајгова, на првом је месту, као добра за срчане болеснике и дијабетичаре, чак и жене с полицистичним јајницима, умањује ризик од рака, инфаркта и бубрежног каменца. Осмислила ју је нутриционисткиња Марла Хелер. Она се базира на смањењу угљених хидрата, чак у првој фази воћа и житарица које имају превише шећера, а из јеловника се избацују хлеб, кромпир, тестенине, колачи, као и алкохол. Прописују се немасно месо – риба и пилетина, махунасто поврће и немасни сиреви, житарице с целим зрном, као и семенке и орашасти плодови и уља која садрже омега-3 полузасићене масти, попут уља авокада и маслиновог. Наравно, уз повећање физичке активности. Мршављење је постепено, а може се практиковати до краја живота, јер примећујете да постајете здравији и виталнији.

Истраживачи препоручују избегавање течних дијета које се заснивају на уносу супица, зелених сокова, шејкова, лимунада, јабуковог сирћета, које драстично смањују дневни калоријски унос, а међу којима је најпопуларнија дијета са супом од купуса која обећава губитак 4,5 килограма недељно, слична грејпфрут дијети и оној по којој све једете у 5 залогаја да би се смршало од 6 до 7 килограма недељно. Ни дијете према месечевим менама и крвним групама немају упоришта у науци, тврди ово истраживање које закључује да брзе дијете не делују, већ штете. Најсигурнији губитак вишка килограма је умерена рестрикција калорија уз извор нутритивно вредне сезонске хране и умерене телесне вежбе. Тако, наводи ова научница, можете бити сигурни да нећете угрозити здравље, а ни брзо повратити тешко изгубљене килограме.