Око 70.000 људи у Србији има тегобе због срчане инсуфицијенције

У свету има 64 милиона оболелих од срчане слабости, од чега су 14 милиона Европљани, а на основу епидемиолошких студија процењено је да у Србији око 70.000 људи има неку форму ове болести. Зато је неопходно непрестано подизање свести јавности о срчаној слабости, као и подсећање да су рана дијагностика, доступност савремене терапије свима, уз практиковање здравих животних навика, кључне за здравље сваког грађанина, нагласила је за „Политику” асистент др сц. мед. Милена Пандрц, интерниста-кардиолог Војномедицинске академије поводом обележавања Недеље срчане слабости.

Код 2,4 милиона људи на свету сваке године се дијагностикује ова болест, а бележи се и више од два милиона хоспитализација.

– Ово је често непрепознато кардиолошко обољење које значајно скраћује животни век и оптерећује здравствени фонд. Управо због знатне диспропорције између процењеног броја оболелих и дијагностикованих пацијената и тема овогодишње кампање европских удружења за срчану слабост носи назив „Откријте неоткривено”, са поруком да рана дијагноза и правовремено лечење доноси нови квалитет и продужава живот ових болесника. Иницијатива „25 у 25” има за циљ да смањи умирање од срчане слабости у току прве године од постављања дијагнозе за 25 одсто у наредних 25 година. Све ово делује оствариво, имајући у виду напредак медицине, формулисање нових лекова који узрочно лече ово обољење, као и постојање бројних електронских уређаја који представљају додатну подршку терапији лековима – каже др Пандрц.

Сматра се да чак два одсто одраслих у развијеним земљама има неки облик срчане слабости, док су у групи старијих од 70 година ови проценти озбиљнији и износе се до 10 одсто популације. Код млађих од 40 година и старијих од 80 година болест се чешће јавља код жена, док је учесталост јављања већа код мушкараца у животној доби између 40 и 80 година. Годишње преживљавање пацијената са срчаном инсуфицијенцијом једнако је годишњем преживљавању пацијената са карциномом дебелог црева, док тумори простате и дојке имају бољу прогнозу. Само 50 одсто оболелих доживи пет година након постављања дијагнозе.

– Од симптома доминира недостатак ваздуха (у почетку при напору или лежању на равном), гушење праћено повећаном заморљивошћу, убрзан или неправилан срчани рад, кашаљ, вртоглавица, отоци потколеница. Како болест напредује, пацијенти постају слабији и малаксалији, долази до поремећаја апетита, губитка у такозваној мршавој телесној маси, а услед повећаног задржавања воде у организму, болесници могу да повећавају телесну тежину. Такође, неретко се јављају поремећаји сна, болови у костима и зглобовима и нарушавање квалитета живота у целини – наводи др Пандрц.

Дешава се да се неки симптоми ове болести „припишу” старости или повезују са неким другим медицинским стањима (обољењима плућа, гастроинтестиналног система, реуматолошким обољењима). Зато се срчана слабост неретко дијагностикује са закашњењем и представља најчешћи узрок болничког лечења старијих од 65 година. Постављање дијагнозе подразумева добро узету анамнезу (историју болести уз осврт на садашње тегобе), физикални преглед (аускултација срца и плућа, мерење притиска), одређивање концентрације појединих супстанци у крви (такозвани натриуретски пептиди – протеини), ЕКГ и ултразвучно снимање.

Важно је лечити срчану слабост од самог постављања дијагнозе јер за еволуцију овог обољења важе математички закони: напредовањем болести повећава се учесталост хоспитализација, а смањује се проценат преживљавања. Погоршања подразумевају поновно јављање/интензивирање тегоба (гушења праћеног повећаном заморљивошћу, убрзаног и/или неправилног срчаног рада, кашља, вртоглавице, отока потколеница).

– Постоје три групе лекова за срчану слабост: симптоматска терапија (лекови за измокравање – диуретици) која само решава симптоме повећаног задржавања течности у организму, лекови који модификују болест– иновативни лекови (редукују број хоспитализација и утичу на преживљавање) и различити водичи срчаног ритма –пејсмејкери (превенирају изненадну срчану смрт и побољшавају укупну функцију срца). Тегобе се купирају првенствено лековима за измокравање – диуретицима, али на сам ток болести и прогнозу утичу лекови који модификују болест и у које спадају и иновативни лекови. Они редукују број хоспитализација и побољшавају преживљавање, што суштински успорава прогресију болести. Уколико пацијенту пропишемо целокупну терапију индиковану за његов стадијум срчане слабости, можемо рећи да смо му оптимизовали терапију. Иако захтева доживотно лечење, током последњих година прогнозе срчане инсуфицијенције су побољшане захваљујући иновативној терапији која смањује потребу за хоспитализацијом. Њени бенефити су јасни, а одскора се ова терапија прописује у значајној мери о трошку РФЗО-а – додаје наша саговорница.