Родно осетљиви језик

Родно осетљиви језик не престаје да узбуркава духове у нашој земљи. Сада се у целу причу укључио и патријарх Порфирије, а неки су његово противљење таквим новотаријама изједначили с мржњом према женама и одобравањем насиља над њима. Нажалост, није први пут да се тако замењују тезе.

Међутим, није јасно зашто би неко ко је против силовања језика аутоматски био женомрзац и присталица фемицида? По тој логици бисмо оне који се залажу за „родно осетљиви” језик исто тако могли да оптужимо за андрофобију тј. мржњу према мушкарцима. Тако нпр. ако мушкарац уђе у продавницу он је муштерија, а не муштер, ако дође на шалтер, он је странка, а не странак, ако склапа уговор, он је уговорна страна, а не странак или шта већ. И због тога не сматра да је жртва (опет женски род) дискриминације. Нисам чуо да се неко од присталица „родно осетљивог” језика заузео за то да све ове и друге именице женског рода које се примењују на мушкарце добију своје мушке облике.

Мислим да је овај мали пример довољан да се види колико је „родно осетљиви” језик бесмислен, а његове присталице недоследне. Силовање језика неће спречити силовање жена, а поготово не убиства жена. Бавимо се стварном дискриминацијом жена и насиљем над њима уместо што спроводимо насиље над језиком.

Др Зоран Јањетовић,
Београд