Седам чуда Србије

Некада давно на југу Србије, у подножју планине Радан, живела је лепа девојка коју су за снају желеле две породице. Како нису могле да се договоре, обе су кренуле по њу. И тачно у данашњем атару села Ђаке сусреле су се и сукобиле. Да се не би пролила крв, нека тајанствена сила их је скаменила желећи да тако остану 99 година, док им се, ваљда, главе „не охладе”. Захваљујући заборавности те силе настала је Ђавоља варош, чудо достојно дивљења.

Легенда је легенда, али наука је наука и ту спора нема. А наука је казала да то нису скамењени сватови, већ стене настале као резултат специфичног ерозивног процеса који траје вековима. Фигуре се мењају, расту, смањују, постепено нестају и поново се стварају. Под дејством кишних капи долази до растварања и одношења растресите подлоге земљишта. Међутим, материјал који се налази испод камених блокова заштићен је од ерозије, па се од њега формирају нови стубови. Укупно има 202 фигуре различитих облика и димензија, висине од два до пет метара, ширине од 0,5 до три метра, са каменим капама на врху.

Данас се Ђавоља варош налази на 19. месту у трци за улазак међу седам светских чуда и дели прво место у избору за седам чуда Србије заједно са Дрином и њеном притоком Врело.

– У протеклих 30 година Ђавољу варош је посетило око 3.000 људи, а за само четири месеца ове године тај број је десет пута већи. Од тренутка када се нашла на листи светских чуда, па до данас изграђен је ресторан, кафић, неколико мостића, видиковаца, омогућен је приступ хендикепираним особама, а на услузи туристима се налази чак шест водича. Преко викенда на паркингу се може видети и по 20 аутобуса, уведене су ванредне линије за Куршумлију, гради се нови пут од седам километара који ће бити готов до краја септембра, обнављају се домаћинства, старе воденице... Оволики број туриста из земље и иностранства је веома значајан за област где је просек примања око 10.000 динара месечно – објаснила је за „Политику” Александра Миката, портпарол Ђавоље вароши.

Подстакнута прошлогодишњим избором седам нових светских чуда, редакција „Политикиног” „Магазина” покренула је акцију избора седам градитељских и исто толико природних чуда Србије. На листи се налази по 14 кандидата у обе конкуренције. На њено састављање, поред гласова читалаца, утицали су и гласови жирија који су чинили др Вера Павловић-Лончарски, историчар уметности и архитектуре, Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару, Брана Стојковић Павелка, архитекта конзерватор из Републичког завода за заштиту споменика културе, Гвозден Перковић, директор Туристичке организације Војводине, др Татјана Цветићанин, директор Народног музеја у Београду, и Љиљана Черовић, шеф одсека за односе са јавношћу Туристичке организације Србије.

– Желели смо да подстакнемо надлежне на заштиту највећих лепота Србије, али и да их представимо, како нашим људима, тако и странцима. На нека од тих места је тешко доћи, као што је капија и кањон Вратне, друга се могу видети само у специфичним условима, па се тако Трајанов мост открива знатижељнима само када је водостај Дунава низак. Наравно, постоје и она до којих је лако стићи. Једно од таквих места је Дрина и њена притока Врело, која извире из масива планине Таре и после тока од само 365 метара сурвава се водопадом у Дрину – казала је Олга Вукадиновић, уредник „Магазина”.

На листи природних чуда налази се Царска бара у међуречју Тисе и Бегеја, Сијаринска бања која осим 26 термалних извора има и један гејзир, Ресавска пећина, својеврсни споменик природе дугачак 4,5 километара и стар 80 милиона година... Међу градитељским чудима налази се Студеница, задужбина Стефана Немање, место где је отворена прва школа и прва болница, затим Рајачке пивнице, ризница најбољих европских вина у 19. веку, Пећка патријаршија, манастирско здање крај реке Бистрице, Петроварадинска тврђава...

Читаоци за своје кандидате могу гласати електронском поштом на и-мејл [email protected], послати писмо редакцији на адресу Македонска 29, 11.000 Београд или слањем поруке на број 1806. Ако се одлучите за гласање поруком потребно је само да укуцате rs па онда размак и број вашег кандидата са листе природних чуда, а за градитељско чудо gc размак па број. Гласа се једном поруком, чија је цена 10 динара плус ПДВ, за кандидата у обе конкуренције.