Генерал Франтишек Зах – први Југословен у Србији

Крагујевац – Чешки панслависта, генерал Франтишек Зах (1807–1892) до сада је у нашој историографији углавном помињан као идејни творац Гарашаниновог Начертанија, првог српског писаног националног и државотворног програма у 19. веку. О генералу Заху, али и о српско-чешким односима и Европи 19. века убудуће ће се знати много више, захваљујући вредној монографији „Генерал Франтишек Зах – животна прича чешко-српског панслависте” у издању Удружења „Чеси Шумадије”, која је недавно представљена у крагујевачкој Народној библиотеци „Вук Караџић”. Аутори овог узорног дела су етнолог и антрополог Ненад Карамијалковић, директор Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, и историчарка уметности Ана Јелић, кустос у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Прва истраживања почела су 2018. Обављена су у Чешкој, Пољској, Француској, Словачкој, Аустрији, Србији, земљама у којима је генерал Зах деловао као војник, дипломата и тајни агент. Истраживања су вршена у европским архивима и сродним установама. Списак је завидан: Архив Народне књижевности у Прагу, Библиотека кнежева Чарториских у Кракову, Дипломатски архив Француске у Паризу, Дворски и Ратни архив у Бечу, Регионални архив у Брну, Архив САНУ, Државни архив Србије...

– О генералу Заху готово да ништа нисам знао све до 2011, када сам писао књигу о Чесима у Србији и Црној Гори, са посебним освртом на Чехе у Шумадији. Тада ме је фасцинирала животна прича овог изузетног човека, можда најзнаменитијег странца који је живео у Србији у 19. веку. На почетку смо имали две, три странице, сада имамо књигу на 220 страна – каже Карамијалковић, напомињући да је рад са колегиницом Јелић трајао три и по године.

Панславистички покрет је настао у 19. веку, у време буђења националне свести словенских народа који су били под аустријском влашћу. Панслависти су се залагали за уједињене Словена и рушење аустријског царства, али и за слабљење царске Русије.

– Панслависти су се, између осталог, залагали и за подједнаку заступљеност у заједничком културном и политичком корпусу, без обзира на значај и величину народа. Зато се и генерал Зах прибојавао руских империјалних претензија. После неуспелог устанка у Пољској 1831, у коме је учествовао као добровољац, склања се у Француску. На Балкан долази као агент пољског кнеза Адама Чарториског, чија се агентура налазила у хотелу „Ламбер” у центру Париза. Тај хотел је и данас исти као пре двеста година, а по том хотелу је и организација добила име. У Хрватској успоставља односе са предводницима Илирског покрета, у Босни сарађује са католичким фрањевцима, а у Србију долази 1843, када гради присне везе са Илијом Гарашанином. Испада да је генерал Зах био троструки агент, француски, српски и агент пољског кнеза Чарториског, који је, парадоксално, једно време био и министар спољних послова Русије – наводи наш саговорник.

Генерал Зах је Србију видео као Пијемонт на Балкану, као жариште борбе за слободу словенских народа. Због тога је Србију и одабрао за своју другу домовину, у којој је остао све до 1882. године, као први ађутант кнеза Милана Обреновића, коме је организовао и венчање са Наталијом Петровном Кешко.

– Франтишек Зах је један од првих генерала у српској војсци. Тај чин је добио 1875. Зах је био оснивач и први управник Артиљеријске школе у Београду, касније Војне академије. На челу Војне академије био је 20 година, најдуже у српској историји, а био је и први начелник генералштаба српске војске. Две године је био и управник Артиљеријске управе у Крагујевцу, касније Војнотехничког завода. Сарађивао је са обе наше династије, али је кнез Милан Обреновић, потоњи краљ, имао највише поверења у Заха, кога је именовао и за шефа тајне дворске полиције – наводи Карамијалковић.

Генерал Зах је био заговорник уједињења Јужних Словена и аутор је програмског списа „Славенска политика Сербије”. Оригинал овог документа налази се у Државном архиву Србије, открива саговорник „Политике”.

– Пишући Начертаније 1844, Гарашанин се ослањао на Заха, али се концентрисао само на националну и државотворну будућност Срба и Србије. Ипак, 1918. године остварило се управо оно што је планирао, предвиђао и о чему је писао генерал Зах, први прави пропагатор југословенске идеје у Србији...

У Првом српско-турском рату 1876, генерал Зах је био на челу Ибарске војске. Несмотрено је дозволио да му коњ нагњечи палац, због чега му је гангрена захватила десну ногу, која му је ампутирана. Србија му додељује војну пензију, а умире 1892. у родној Чешкој, у Брну, где је по наређењу аустријског цара Франца Јозефа сахрањен уз војне почасти.

Након крагујевачке премијере, монографија „Генерал Франтишек Зах – животна прича чешко-српског панслависте” представљена је и у амбасади Чешке у Београду. У јуну следе Бела Црква и Вршац, где је чешка национална мањина најбројнија, а очекује се и превод на чешки језик, будући да су средства обезбеђена. Истаживачки рад аутора монографије финансирали су Министарство спољних послова Чешке, Јужноморавска регија Чешке, Национални савет чешке мањине, Министарство културе Србије и град Крагујевац.