За Видовдан споменик на Церу, за Преображење на Гучеву

Над бањом Ковиљачом надвија се планина Гучево, а на њој доминира споменик у знак сећања на страдале у бици која се овде одиграла током септембра и октобра 1914. Пре девет и по деценија, током лета и јесени, али и пред Видовдан у овом крају на местима некадашњих великих борби у Првом светском рату градила су се спомен-обележја.

На то време подсећа Зоран Тошић, историчар и кустос Музеја Јадра из Лознице.

– Споменик на Гучеву везан је за другу аустроугарску офанзиву која је почела осмог септембра 1914, а трајала је пуних 55 дана. Тада се на планини Гучево, у околини Лознице, поред саме реке Дрине водила жестока битка на западним границама Краљевине Србије. У историји су те борбе познате као Рововска војна, јер су се војници непријатељске и српске војске, који су бранили овај простор укопавали на раздаљини од свега десетак метара једни од других да би се заштитили од артиљерије. У овим крајевима тај сукоб се назива и Битка изнад облака – подсећа Тошић.

Када су борбе завршене, Аустроугари су 1916. и 1917. у току окупације Србије саградили споменик као меморијал за своје погинуле.

Али, после ослобођења и десетак година после Великог рата, народ овог краја је 1929. године воловским колима довезао бели камен из долине Јадра и Дрине на Гучево и изградио велелепни споменик.

– У ствари, народ је само обновио, односно доградио споменик. Уградили су саркофаге и два камена војника, а обележје немачког орла на врху аустроугарске пирамиде заменили су српским орлом с поносно раширеним крилима и окренули га да гледа према Дрини. Споменик је освећен 1930. на Преображење, 19. августа – прича Тошић.

Међутим, церски споменик у селу Текериш, како подсећа Тошић, предат је народу баш на Видовдан 28. јуна 1928. Он још каже:

– Краљ Александар је био на Церу када је споменик откривен, али није био присутан на церемонији на Гучеву. Међутим, тог лета, као и ранијих година, он је сигурно боравио у подножју планине, у бањи Ковиљачи, која по њему уосталом и носи назив Краљевска бања.

Занимљиво је да је те исте године изграђен и велелепни мост краља Александра у Малом Зворнику, а у самој бањи никле су бројне велике виле и бањски објекти. Зато следи и питање шта је био повод тој великој грађевинској активности и улагању у овај крај?

– Десетак тешких година је прошло од краја рата и ратници су мислили да су их сви заборавили. Били су огорчени на Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, изненађени лошом политиком и политичким трвењима. Зато су појачане активности да се тај крај награди, да се људима који су крварили у Великом рату ода признање. Ипак су у овом крају вођене две од три најзначајније битке – трећа је била Колубарска – подсећа наш саговорник.

На спомен-костурници је и напис који подсећа да је споменик подигло Удружење резервних официра и ратника.

Тошић истиче да је данас овај споменик место сусрета историје, традиције и туризма.

– Омладина овог краја обновила је „Марш на Гучево”, манифестацију који се дешава у недељи пред Вуков сабор. Ове године је то 12. септембра. Млади пешке прелазе десетак километара до врха Гучева – подсећа наш саговорник, и додаје да је код споменика најлепше полетиште за параглајдере у Србији. С овог места пружа се величанствени поглед на Подриње, Поцерину, Семберију и Мајевицу.