Старчевића не дирати

Ужице – Захваљујући сарадњи ужичке Градске галерије са галеријом САНУ, заслугом академика Љубомира Симовића, ликовна публика ових дана ужива у делима великана нашег модерног сликарства, колористе и виртуозног цртача Марка Челебоновића (1902-1986). На зидовима ужичке галерије је 26 дела овог уметника која се, као власништво породице Челебоновић или Академије, налазе на чувању у САНУ.

У пригодном говору на отварању ове значајне поставке академик Симовић казао је да Челебоновић високе квалитете својих цртежа остварује с невероватном лакоћом, као у игри.

– Имамо утисак да он, само са неколико слободних, брзих и лаких потеза, дотакне папир, а да се нешто из белине одазове и изрони оно што је сликар у њој наслутио: јабука или наговештај јабуке, цвеће или наговештај цвећа, обрис комоде, крчага или вазе; нешто црвено, или нешто плаво, што је белина чувала у себи као своју тајну, и као своју суштину. Ако би неко тражио да ту суштину именујемо, казали бисмо: ведрина! Ведрина која, упркос тамним и тешким акцентима на неким сликама, доминира Челебоновићевим сликарством – нагласио је Љубомир Симовић.

Сарадња ужичке галерије са Академијом, иначе, траје три године и за то време Ужичани су видели девет изузетних изложби дела из фондова САНУ. Како нам је рекао Љубомир Симовић, намера је да се ова сарадња и убудуће настави. За идућу годину планирана је изложба скулптура Олге Јеврић, а ако буде новца за прескупо осигурање и изложба дела Паје Јовановића и Мила Милуновића.

На питање шта би се десило са сарадњом две галерије уколико услед „сезоне кадровских померања” у Ужицу, можда, буде доведено у питање и директорско место првог човека ужичке галерије, Душана Старчевића, веома заслужног за сјајан период и препород ове установе, академик Симовић је одговорио:

– Добио сам уверавања да Старчевић остаје. Не знам коме би било у интересу да смењује човека који изванредно обавља свој посао. Ја се надам да ће се у оваквим ситуацијама испоштовати принцип да је стручност важнија од политике.